00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Американци заслужни што је Крим припојен Русији /видео/

© Sputnik / Константин Михальчевский / Уђи у базу фотографијаСпоменик потопљеним бродовима на обали Севастопоља на Криму
Споменик потопљеним бродовима на обали Севастопоља на Криму - Sputnik Србија, 1920, 18.03.2021
Пратите нас
Ни седам година од Кримског пролећа, кад се то полуострво вратило у састав Русије после регуларно одржаног референдума, Кијев не одустаје од идеје да је Крим украјински, кривећи Москву за „окупацију“ острва. Парадокс је, међутим, каже новинар Бранко Влаховић, што су кривци за то што је Крим припојен Русији заправо – Американци.

Грех Американаца и америчких дипломата није само преврат у Кијеву фебруара 2014. него и то што је Украјина изгубила Крим, јер је референдум на полуострву марта исте године био резултат безобразног насртаја на рускојезично становништво у Украјини, кад је руски језик укинут у регионима где је руско становништво било већинско, објашњава Влаховић, дописник Новости из Москве.

Американци саучесници у повратку Крима у Русију

Влаховић подсећа да су ту грешку Кијева Американци аминовали и зато, каже, и јесу саучесници у повратку Крима у састав Руске Федерације. Он ситуацију пореди са оном у Хрватској по доласку Фрање Туђмана на власт, чија је прва одлука била да – Србе избаци из Устава.

„Онај ко хоће да схвати шта се догађа у Донбасу треба да се сети да је садашњи премијер Хрватске давао савете Украјинцима како да реше питање Донбаса. Има доста сличности и ко се мало врати уназад, може да схвати који су амерички греси – не само Донбас и Украјина, него и Крим. Они су подржали хунту и сад имамо резултат какав имамо“, наводи Влаховић.

Уочи годишњице референдума, док Кијев смишља стратегију тзв. деокупације и паралелно ескалира ситуацију дуж линије раздвајања у Донбасу, Запад, посебно Вашингтон, наставља непрекидни низ санкција против Москве и пооштрава антируску реторику. 

Запад Русији не може да опрости Крим

Уредник портала „Факти“ Ђуро Билбија слаже се да је све то из истог оквира, а кључни разлог види у томе да Запад не може Русији да опрости што му је пореметила планове на Криму.

„Стицајем историјских околности испоставило се да је референдум можда за годину-две претекао намеру Американаца да Крим претворе у своју и НАТО војну тврђаву. А такав прелазак црвених линија, и да се није догодио преврат у Кијеву, и да Крим није искористио своје законско право у Украјини, Русија тешко да би допустила и дозволила тек тако да неко дође на Крим који је био руски и кад Украјина није ни постојала“, објашњава Билбија.

На питање да ли се у Кијеву заиста надају повратку Крима кад праве тзв. стратегију деокупације, Влаховић каже да су једно наде а друго колико су оне реалне.

„Руководство у Кијеву све ради под великим утицајем из Вашингтона, који је кумовао и преврату, а сада има улогу да прави нетрпељивост између Кијева и Москве. Треба бити реалан, оно што ми сад гледамо понављаће се и наредних година јер би за председника с ниским рејтингом као што је Владимир Зеленски, кад би поменуо да је Крим изгубљен то значило политичку смрт“, наводи Влаховић.

САД и НАТО неће да ратују за Украјину

Ипак, по оцени Билбије и Влаховића, и поред заоштравања ситуације на релацији Русије и Украјине - и због Крима, и због Донбаса, Кијев се неће усудити да уђе у рат.

„Већина украјинских генерала је свесна да не може да ратује са Русијом. И то је један од фактора који суздржавају Украјину. Озбиљни људи у Украјини свесни су да би у случају напада на Донбас Русија морала да реагује и брани 500.000 својих грађана који тамо већ имају руске пасоше – а по Уставу Русија је обавезна да брани своје становнике. У таквој ситуацији апсолутно је реална претња дела руских генерала који упозоравају да ако Украјина почне сукоб, може јој се догодити да нова граница буде на Дњепру“, каже Влаховић.

С друге стране, уверени су саговорници Спутњика, ни Америка ни НАТО нису вољни да ратују за Украјину. Како каже Билбија, Американци су спремни за некакав рат „само ако су у прилици да неког убаце да за њих одрађује прљаве послове, а да они шаљу војску - то је искључено, поготово што Украјина није чланица НАТО“. 
Главни циљ Америке – рана на Русији

„Главни циљ Америке је да постоји рана где ће Русија стално да крвари. Од тога да дође до правог рата Америци је важније да је у сталној позицији да напада Русију и да је блати на међународној сцени. Американци су свесни тога да Украјина не може да ратује с Русијом, а с друге стране никад неће признати своје грехе”, оцењује Влаховић.

Билбија коментарише и чињеницу да нови круг ескалације на линији Москва, с једне, и Кијев и Запад с друге стране, пада у години парламентарних избора у Русији.

„Русија смета јер је, поред Америке, данас најсуверенија земља на свету. Они то знају и журе да Русију економски заустављају, да јој намећу трошкове, увлаче је у проблем и ако могу да помрсе рачуне власти. Већ су објавили програм за тобоже руску владу без Путина. Они се томе надају и на томе раде, а томе служи и случај опозиционог блогера Алексеја Наваљног“, констатује Билбија. 

Зато, закључује он, није искључено да ће, ако уопште дође до правог заоштравања у Донбасу, то бити темпирано пред руске парламентарне изборе на јесен.

Прочитајте и:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала