Грех Американаца и америчких дипломата није само преврат у Кијеву фебруара 2014. него и то што је Украјина изгубила Крим, јер је референдум на полуострву марта исте године био резултат безобразног насртаја на рускојезично становништво у Украјини, кад је руски језик укинут у регионима где је руско становништво било већинско, објашњава Влаховић, дописник Новости из Москве.
Американци саучесници у повратку Крима у Русију
Влаховић подсећа да су ту грешку Кијева Американци аминовали и зато, каже, и јесу саучесници у повратку Крима у састав Руске Федерације. Он ситуацију пореди са оном у Хрватској по доласку Фрање Туђмана на власт, чија је прва одлука била да – Србе избаци из Устава.
„Онај ко хоће да схвати шта се догађа у Донбасу треба да се сети да је садашњи премијер Хрватске давао савете Украјинцима како да реше питање Донбаса. Има доста сличности и ко се мало врати уназад, може да схвати који су амерички греси – не само Донбас и Украјина, него и Крим. Они су подржали хунту и сад имамо резултат какав имамо“, наводи Влаховић.
Уочи годишњице референдума, док Кијев смишља стратегију тзв. деокупације и паралелно ескалира ситуацију дуж линије раздвајања у Донбасу, Запад, посебно Вашингтон, наставља непрекидни низ санкција против Москве и пооштрава антируску реторику.
Запад Русији не може да опрости Крим
Уредник портала „Факти“ Ђуро Билбија слаже се да је све то из истог оквира, а кључни разлог види у томе да Запад не може Русији да опрости што му је пореметила планове на Криму.
„Стицајем историјских околности испоставило се да је референдум можда за годину-две претекао намеру Американаца да Крим претворе у своју и НАТО војну тврђаву. А такав прелазак црвених линија, и да се није догодио преврат у Кијеву, и да Крим није искористио своје законско право у Украјини, Русија тешко да би допустила и дозволила тек тако да неко дође на Крим који је био руски и кад Украјина није ни постојала“, објашњава Билбија.
На питање да ли се у Кијеву заиста надају повратку Крима кад праве тзв. стратегију деокупације, Влаховић каже да су једно наде а друго колико су оне реалне.
„Руководство у Кијеву све ради под великим утицајем из Вашингтона, који је кумовао и преврату, а сада има улогу да прави нетрпељивост између Кијева и Москве. Треба бити реалан, оно што ми сад гледамо понављаће се и наредних година јер би за председника с ниским рејтингом као што је Владимир Зеленски, кад би поменуо да је Крим изгубљен то значило политичку смрт“, наводи Влаховић.
САД и НАТО неће да ратују за Украјину
Ипак, по оцени Билбије и Влаховића, и поред заоштравања ситуације на релацији Русије и Украјине - и због Крима, и због Донбаса, Кијев се неће усудити да уђе у рат.
„Већина украјинских генерала је свесна да не може да ратује са Русијом. И то је један од фактора који суздржавају Украјину. Озбиљни људи у Украјини свесни су да би у случају напада на Донбас Русија морала да реагује и брани 500.000 својих грађана који тамо већ имају руске пасоше – а по Уставу Русија је обавезна да брани своје становнике. У таквој ситуацији апсолутно је реална претња дела руских генерала који упозоравају да ако Украјина почне сукоб, може јој се догодити да нова граница буде на Дњепру“, каже Влаховић.
С друге стране, уверени су саговорници Спутњика, ни Америка ни НАТО нису вољни да ратују за Украјину. Како каже Билбија, Американци су спремни за некакав рат „само ако су у прилици да неког убаце да за њих одрађује прљаве послове, а да они шаљу војску - то је искључено, поготово што Украјина није чланица НАТО“.
Главни циљ Америке – рана на Русији
„Главни циљ Америке је да постоји рана где ће Русија стално да крвари. Од тога да дође до правог рата Америци је важније да је у сталној позицији да напада Русију и да је блати на међународној сцени. Американци су свесни тога да Украјина не може да ратује с Русијом, а с друге стране никад неће признати своје грехе”, оцењује Влаховић.
Билбија коментарише и чињеницу да нови круг ескалације на линији Москва, с једне, и Кијев и Запад с друге стране, пада у години парламентарних избора у Русији.
„Русија смета јер је, поред Америке, данас најсуверенија земља на свету. Они то знају и журе да Русију економски заустављају, да јој намећу трошкове, увлаче је у проблем и ако могу да помрсе рачуне власти. Већ су објавили програм за тобоже руску владу без Путина. Они се томе надају и на томе раде, а томе служи и случај опозиционог блогера Алексеја Наваљног“, констатује Билбија.
Зато, закључује он, није искључено да ће, ако уопште дође до правог заоштравања у Донбасу, то бити темпирано пред руске парламентарне изборе на јесен.
Прочитајте и: