00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ВЕСТИ (реприза)
16:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Срби најмање задужени на простору бивше СФРЈ, Хрвати и Словенци у дуговима до гуше

CC0 / Pixabay / Кованице евра
Кованице евра - Sputnik Србија, 1920, 19.03.2021
Пратите нас
Грађани Хрватске су најзадуженији у региону са износом укупног дуга банкама по основу кредита од 18 милијарди евра. Када се посматрају укупни износи кредита у односу на број становника, произилази да су грађани Србије најмање задужени.

Према јануарским подацима шест централних банака земаља на простору бивше СФРЈ о стању кредита становништва, на другом месту по висини укупног дуга су Словенци са износом од 11 милијарди евра, грађани Србије су на трећој позицији са сумом од 10 милијарди евра, док најмање дугују грађани Црне Горе, са приближно 1,39 милијарди евра.

Међутим, када се посматрају укупни износи кредита у односу на број становника, произилази да су грађани Србије најмање задужени у поређењу са осталим земљама које су проистекле из некадашње заједничке државе, пише портал Бизнис.рс.

По висини личних дуговања на основу кредита, најзадуженији су Словенци са износом од 5.286 евра, затим Хрвати са 4.208 евра, Црногорци са 2.239, грађани БиХ са 1.536 евра, Македонци са 1.452 евра, и на крају Срби са просечних 1.443 евра дуга. 

Вештачка шака - Sputnik Србија, 1920, 23.02.2021
Ускоро крупне промене: Кредит без одласка на шалтер и плаћање без доказа о уплати

Занимљив је податак колико је расло задуживање грађана у овим државама у пандемијској 2020. години.

Опште узев, оно је расло на нивоу од по неколико процената – најмање у Хрватској (1,8 одсто), а највише у Србији, за 11,2 одсто.

Поменути пораст у Србији је делом последица мораторијума на отплату кредита, где грађани у два наврата нису морали по неколико месеци да отплаћују своје дугове, док је с друге стране настављена кредитна активност, то јест узимање зајмова у комерцијалним банкама у земљи у одређеној мери, наводи се у прилогу овог портала.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала