Ово ограничење се односи на 19 од 25 кримских општина, укључујући Евпаторију, Керч, Јалту и Судак. Забрана је на снази и у 12 општина у Севастопољу. У Симферопољу, Красноперекопску, Џанкоју, Красногвардејском, Белогорском и Первомајском региону још увек је дозвољено да сви, па и страни држављани, поседују непокретности.
Пре тачно годину дана, 20. марта 2020. године, председник Русије Владимир Путин потписао је указ према коме је Крим укључен на списак пограничних територија на којима страни држављани, особе без држављанства и страна правна лица не могу бити власници земљишних парцела. Страни држављани су имали рок од годину дана да изврше отуђење имовине или добију држављанство Русије.
Према подацима од 1. јануара 2021. године, око 11.000 кримских земљишних парцела, на које се односи председнички указ, било је у власништву страних држављана.
Шеф радне групе за међународна правна питања при сталном представништву Крима при председнику Русије Александар Молохов сматра да је ова забрана принудна мера.
„Овде нема ничег изненађујућег. То је распрострањена међународна пракса. У читавом свету државе ограничавају права странаца на поседовање земљишта у зони у близини државне границе. Странцима је такође забрањено да поседују пољопривредно земљиште“, рекао је Молохов.
Како објашњава, сада страни држављани и компаније, укључујући и оне из Украјине, не могу поседовати земљу на територијама које су означене указом.
Истовремено, страним поседницима ускоро не прети реквизиција или конфисковање већ постојећих непокретности на земљишним парцелама, иако ће објекти који им припадају бити ограничени у цивилном промету, прецизирао је Молохов.
Прочитајте још:
