То је стигло као одговор на питање које је влади у Берлину упутио члан немачког парламента из странке Савез90/Зелени Мануел Сарацин, а које гласи: „На којој позицији је службени Берлин по питању планиране реформе Изборног закона у Босни и Херцеговини, која би, по мом мишљењу, стварање трећег ентитета увела на мала врата односно даље цементирала етнонационализам и какав став ће заузети Европска унија у тренутном преговарачком процесу?“
Државни секретар у Министарству спољних послова Мигуел Бергер написао је у одговору Сарацину да немачка Влада помно прати дебату о реформи Изборног закона у Босни и Херцеговини.
„Према ставу владе у Берлину, стварање трећег ентитета, поред постојеће Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, не може бити циљ реформских напора. Немачка влада подржава жељу цивилног друштва у Босни и Херцеговини да промовише грађанско друштво и превазиђе поделе по етничким линијама“, каже се у одговору.
Према мишљењу савезне владе, „постоји нужност за прилагођавањем законске основе како би се елиминисала постојећа дискриминација посебно у погледу спровођења пресуде Европског суда за људска права у случају Сејдић-Финци“, наводи се, поред осталог, у одговору, пренео је Танјуг, позивајући се на немачке медије.
Реформа Изборног закона, каже се даље у одговору, део је Мишљења Европске уније о кључним приоритетима за Босну и Херцеговину које је ЕУ формулирала 2019. године.
„Савезна влада ће и даље помно пратити расправу о реформи Изборног закона у БиХ и притом посебно наглашавати неопходност имплементирања судске праксе и пресуда Европског суда за људска права“, додаје се.
У одговору на упит Сарацина, наводи се и како се немачка влада залаже за територијални интегритет Босне и Херцеговине са својим постојећим ентитетима.
