Српски национални савјет у Црној Гори тражи заштиту ћирилице

© Sputnik / Маријана КолаковићЋирилица
Ћирилица  - Sputnik Србија, 1920, 22.03.2021
Пратите нас
Српски национални савјет у Црној Гори саопштио је да захтева да се кроз иницијативу посланика нове парламентарне већине уврсти у скупштинску процедуру и усвоји предлог Закона о заштити ћириличног писма у Црној Гори. Како се наводи, то је неопходно да би се остварило оно што је Уставом гарантовано.

Предлог закона о заштити ћириличног писма у Црној Гори достављен је свим посланичким клубовима парламентарне већине на даљу процедуру.

Српски национални савјет подсећа да је у Уставу Црне Горе, у члану 13, недвосмислено утврђено да су ћирилично и латинично писмо равноправни, што је у пракси апсолуно непримењено.

„Без обзира на уставну загарантованост равноправности ћириличног и латиничног писма доскорашња парламентарна већина одбијала је да Предлог закона о заштити ћириличног писма уврсти у скупштинску процедуру и поред званичних препорука Заштитника људских права и слобода. Ћирилица у Црној Гори данас има статус само дозвољеног, али не и равноправног и обавезујућег писма“, наводи се у саопштењу.

Додаје се да су у кратком времену, готово сви јавни натписи, називи установа, институција, школа, сви путокази и називи улица, исписани латиницом.

„На латиници се води сва државна администрација и коресподенција, уз готово потпуно изопшавање ћириличног писма. Уколико би се наставио овакав тренд напуштања ћирилице, ње би у веома кратком времену напросто нестало са простора Црне Горе, што би био не само недопустиви дискриминаторски чин према оном делу овдашњег становништва који то писмо доживљава као један од најважнијих чинилаца свог националног, културног, језичког и духовног идентитета, него и незапамћено антицивилизацијско насиље над историјом и културом Црне Горе“, наглашава Српски наионални савјет.

Подсећа се да је ћирилицом исписана књига „Мирослављево јеванђеље“, коју је Унеско уврстио у едицију „Памћење света“, као једно од највреднијих добара које је створила људска цивилизација, као и „Октоих“ и друге књиге из Црнојевића штампарија, чије штампање представља најзначајнији датум културне историје Црне Горе.

„Ћирилицом смо се уписали међу цивилизоване (словесне) и историјске народе Европе и света и њоме исписали све наше културне трагове. Црна Гора је била најћириличнија република у бившој заједничкој држави. Стога Српски национални савјет императивно од нове скупштинске већине тражи да се кроз доношење Закона о заштити ћириличног писма у Црној Гори испоштује уставом загарантована равноправност ћириличног и латиничног писма“, закључује Српски национални савјет. 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала