Приче о наводној руској претњи нису ништа друго него изговор Велике Британије да повећа свој нуклеарни потенцијал. Поред тога, руски експерти објашњавају да Лондон развија стратегију нове глобалне Британије, чији је задатак да проблем изласка Британије из ЕУ претвори у предност, да повећа утицај Лондона у међународној арени и пређе у вишу лигу.
Руски политиколог Александар Шпунт сматра да је нова војна стратегија Велике Британије, пре свега, порука британском народу тј. пореским обвезницима и парламенту, а да су приче о руској претњи неосноване.
„Русија с тим нема никакве везе. Очигледно је, а то видимо и по САД, да заправо не постоји ниједна војска на свету чији генерали говоре да је ситуација стабилна и да је све у реду, јер у супротном не би имали разлога да постоје и да испумпавају новац из буџета. У том британском документу заиста постоје неке новине, као оне које се односе на специјалне снаге и средства, али генерално се тај документ не разликује од било ког другог… Британски генерали виде Русију као претњу, геополитичког противника и ту нема ничег изненађујућег. Још у совјетско доба је постојао израз – ’вероватни противник‘ и ту се ништа није променило. Да су рекли да је Русија престала да буде војни противник Велике Британије, онда бих вероватно био изненађен“, каже Шпунт.
Како је додао, Британци су тиме управо потврдили став који постоји од Черчиловог историјског говора из Фултона, којим је започео Хладни рат.
У новом документу британског Министарства одбране Русија је на 76 страна означена као претња, а наведено је и да модернизација Оружаних снага Русије чини ту земљу истовремено и непредвидивим и искусним играчем, као и да представља највећу нуклеарну и војну претњу по европску безбедност.
У документу се напомиње да ће се Велика Британија борити против читавог спектра претњи које долазе из Русије.
Јачање армије и активирање у Црном мору
Коментаришући наводе да ће званични Лондон у наредне четири године потрошити 85 милијарди фунти за опрему Оружаних снага како би војска могла да се ефикасно супротстави новим претњама, руски аналитичари објашњавају да то говори о покушају Велике Британије да модернизује Оружане снаге које тренутно нису „у најбољој форми“.
Намера Британије да повећа присуство у разним регионима, укључујући и у области Црног мора и Балтика није забрињавајућа, каже Шпунт. Према његовим речима, ту нема ништа ново и то не изискује додатне реакције Русије.
„НАТО бродови су стално присутни у Црном мору. Заправо, Црно море није само акваторија Русије и Украјине, него и земаља чланица НАТО-а - Турске, Румуније и Бугарске. У том смислу, очигледно је које НАТО земље тамо врше мониторинг, а тамо су увек две или три фрегате… Да је у том документу наведено да ће Британија направити војну базу на Црном мору, онда би, вероватно, требало некако реаговати и видети на шта ће ићи новац британског пореског обвезника, али не и на ово“, сматра Шпунут.
Експерт наводи да Русија има своје планове војног развоја, укључујући и оне на Црном мору. Конкретно, то се тиче пренаоружавања, посебно када је реч о промени обалских ракетних система.
„Али то је апсолутно планирано и раније предвиђено. Што се тиче Балтичког мора, поставићу реторичко питање - када је Британија изашла из Балтичког мора? Ту уопште нема новина, а тим пре нема потребе да се на то специјално реагује, осим да се ситуација надгледа као и до сада“, каже Шпунт.
Пребројавање бојевих глава
Нова одбрамбена стратегија Велике Британије највише пажње је привукла у делу где се износи план о повећању броја нуклеарних бојевих глава до 260. То је наметнуло питање - да ли је Британији заиста потребно 80 додатних нуклеарних бојевих глава и шта ће Лондон са њима?
Шпунт ту одлуку повезује са Брегзитом и жељом британских власти да воде независнију спољну политику, да имају независнију улогу на европском континенту и независнију, јачу војску.
„Када је Брезит почео, практично нико није веровао у његов успех. То је био прилично маргиналан феномен, а ослањао се на подршку становништва… Тачку на то је ставио Борис Џонсон, а британске присталице Брегзита су доказале су да је и то могуће. И у овој ситуацији, британска жеља за независнијом улогом у НАТО-у и у спољној политици постаје сасвим логична, а за то је потребно имати независније Оружане снаге. Данас су и британски и француски потенцијали унутар НАТО-а прилично проблематични. Они нису упоредиви са америчким нуклеарним способностима. Британија хоће то да промени“, објашњава Шпунт.
Експерт истиче да је свако нуклеарно оружје заправо политичко оружје. Оно не постоји да би се користило, јер је сасвим јасно да би употреба нуклеарног оружја довело до глобалне катастрофе.
„Дакле, нуклеарно оружје је оружје политичара, а Британија повећава своју независну улогу у спољној политици. У том смислу, она гради политичко оружје, нуклеарно. То је повезано са чињеницом да британске елите, које су биле оријентисане на Брегзит, сада владају. Након што су успешно завршили Брегзит, настављају да јачају своју линију. Не говоримо о напуштању НАТО-а - то још није на дневном реду, али, на пример, тема стварања засебних европских оружаних снага прилично је релевантна. О томе се активно говарило у последњих неколико година“, подсећа Шпунт.
Повећање нуклеарног потенцијала сугерише да би и Велика Британија требало да буде укључена у преговоре о стратешкој стабилности, уосталом као и друге нуклеарне земље.
„Данас, чак и према званичним информацијама, постоји више од 20 нуклеарних земаља. Незванично, њих је око 30 и то не рачунајући земље попут Јужне Африке која је имала нуклеарно оружје или Израела, који никада није потврдио, али никада није ни негирао да поседује нуклеарно оружје… Апсолутно је исправан став да би Француска, Велика Британија, Пакистан, Индија и практично све нуклеарне земље требало да се прикључе преговарачком процесу, јер би то било веома корисно, али је друга ствар што је данас култура међународних односа на тако ниском нивоу да је договоре готово немогуће постићи. Дакле, било би корисно, али нереално је“, сматра Шпунт.
Он истиче да је створена таква атмосфера у којој је немогуће закључити нове споразуме.
„Замислите Русију и Велику Британију како покушавају да договоре параметре споразума о смањењу нуклеарног наоружања након случаја Солсбери. Замислите да Русија и САД преговарају о проширењу споразума о смањењу стратешког и офанзивног наоружања, након што је нови амерички председник назвао руског председника убицом. Култура међународне комуникације је ишчезла у тој мери да једноставно није време за склапање тако озбиљних споразума. Сетите се последње рунде кинеско-америчких преговора на Аљасци, који су почели и завршени су међусобним увредама. Свакако, било би јако добро то учинити сада, јер се испоставило да постоји огромна количина нуклеарног оружја, а готово да не постоје механизми контроле“, закључио је експерт.
