Главни кривац за смех
Одлазак Власте Велисављевића, глумца кога је чувени Михиз још давно, после Нушићеве „Аутобиографије“ прогласио „главним кривцем за смех“, вест је која је, поред туге, донела и малу неверицу: ко ће сад, после Власте, умети да осмехом, ведрином и благошћу побеђује и превазилази све недаће личног живота, али и живота народа коме је припадао.
Да је Властина ведрина и другима доносила осмех, потврђује и Кичић који, присећајући се дана у којима је са Властом делио сцену, каже да је тај заједнички рад за њега био – велика срећа.
„Имао сам велику срећу да играм са њим, да се дружим. Имао сам срећу и да ми Власта буде филмска бака – бака Ната. Он је једноставно био једно велико срце и зато сад, кад смо га изгубили, треба да му будемо захвални на свему што нам је дао“, подсећа Кичић.
И колико год било очекивано да један деведесетчетворогодишњак изгуби битку против вируса који већ годину дана узима данак односећи и много млађе од њега, када је о Власти реч – све је некако неочекивано. Ваљда због тог прекинутог осмеха и благости који су свих ових деценија, на сцени и изван ње, били – лековити.
Довољно је само сетити се да је играо у остварењима попут „Орлови рано лете“, „На слово на слово“, „Мајстори“, „Камионџије“, „Грлом у јагоде“, „Пљачка Трећег рајха“, „Монтевидео, бог те видео“... и увидети да је то цела једна театарска и филмска епоха која с њим одлази.
Рада Ђуричин: Није размишљао о одласку, желео је само да ради
Да Власта није размишљао о одласку, потврђује његова партнерка из култне „Бубе у уху“, глумица Рада Ђуричин.
„Власта је непосредно пред одлазак у болницу, у 95. години отишао да продужи возачку дозволу. То говори о томе како је био велики шармер, ког је обожавала и публика и ми колеге. Био је увек склон шали, на туђ, али и на свој рачун“, открива Рада Ђуричин.
Она подсећа и на то колико је Власта био посвећен раду, до самог краја.
„Непосредно пред одлазак у болницу јавили су нам се из Мадленијанума где смо нас двоје последњи пут заједно играли, у представи 'Нана'. Пошто је то велика представа са много учесника, играње се стално одлагало. Указала се прилика да је ипак обновимо, и звали су да нас питају да ли смо расположени да наставимо да играмо. Власта и ја смо се том приликом чули када је он рекао: ‘Радо, мени је важно само да радим, да радим!’ Веома је био посвећен раду, али то никада није искључивало друга његова уживања - одласке на путовања, на фудбалске утакмице у друге градове. Био познат по томе што је знао да се шмекерски обуче, да смишљено, ноншалантно изгледа спортски елегантно. Али рад је пре свега оно што га је карактерисало, то је била једна од великих ставки у његовом животу, значајна за његово душевно и физичко здравље“.
Живели са „Бубом у уху“
Посебан део заједничког живота на сцени, за њу представља култна представа „Буба у уху“.
„У тој представи’ смо Власта и ја заједно провели највећи део нашег професионалног живота. Играли смо 43 године на сцени ЈДП-а, а нас четворо: Бранка Петрић, Никола Симић, Власта и ја играли смо у свим представама у ЈДП-у, од премијере до смрти Николе Симића. Касније је та представа наставила свој живот у КПГТ-у. Ми смо живели са 'Бубом у уху' од 1971. године до Николине смрти, то је обележило наш живот. Власта је у ту представу унео и 'свој' део у којем описује мене и показује на величину мојих уста, чему се публика силно смејала, али и ја, од свег срца. Многе радости нам је донео. Памтићу га и као великог заљубљеника у руску књижевност, уметност, музику… То му је била слаба тачка.”
Љубиша Ристић: Власта је био константа у мом позоришном животу
За редитеља „Бубе у уху“ Љубишу Ристића, Власта је био један од најближих пријатеља и неко за кога је везан цео Ристићев живот у позоришту.
„Власта је био у мојој првој представи пре 50 година. Свих тих година он је, уз још неколико глумаца, Николу Симића, Раду Ђуричин, Бранку Петрић, био константа у мом позоришном животу“, каже Ристић, описујући Власту као радосног човека, пуног оптимизма, који је с огромним невољама у животу излазио на крај, зато што му је таква била природа.
„Власта је прелазио преко свих ствари, није био злопамтило и на све нас је преносио ту позитивну енергију и вољу за живот.“
