У основи, научници ће покушати да испусте прах креде у атмосферу надајући се да ће створити „сунцобран“ који ће одбити неке сунчеве зраке, преусмерити их у свемир и пригушити оне који пролазе, спречавајући тако да наша планета постане топлија.
Овог лета, тачније у јуну, научници планирају да лансирају велики балон који носи два килограма праха креде изнад шведског града Кируна, а затим га распрше.
Истраживачи ће потом надгледати како она делује у атмосфери. Ове информације ће се користити за покретање симулационих тестова да би се видело да ли ће повећање количине праха креде помоћи у решавању проблема климатских промена.
Научници који стоје иза пројекта инспирисани су ерупцијом вулкана 1991. године на Филипинима. Тада је планина Пинатубо ослободила огроман облак пепела који је садржао милионе честица сумпор-диоксида, који су се затим груписале у капљице сумпорне киселине које су биле у ваздуху дуже од годину дана заклањајући сунчеве зраке. Научници твде да је температура на глобалном нивоу због тога пала за 0,5 степени Целзијуса.
Изговор за политичаре и потенцијални утицај на временске прилике
Упркос популарности, пројекат је изазвао забринутост међу научном заједницом. Критичари кажу да се иницијатива не бави главним кривцем климатских промена - загађењем - и да ће политичарима бити изговор за неусвајање оштрих мера за решавање проблема, преноси Спутњик интернешенал.
Други истичу да је сама идеја прилично опасна.
Сер Дејвид Кинг са Универзитета у Кембриџу рекао је за „Тајмс“ да би ту технику требало забранити, јер би могла бити погубна по временске прилике на начине које нико не може да предвиди. Кинг инсистира да податке о потенцијалном ефекту „сунцобрана“ треба прикупљати другим техникама.
Научници који стоје иза пројекта уверавали су да мала количина креде који планирају да испусте овог јуна неће створити никакав проблем и наглашавају да је њихова идеја опција која се може користити заједно уз остале мере.
„Из моје перспективе, озбиљно истраживање о томе који су његови ризици и колико би то могло да функционише, пружа следећој генерацији боље информације за доношење одлуке", рекао је „Тајмсу“ Дејвид Кејт, члан истраживачког тима, додајући да би пројекат могао да купи свету мало времена док покушава да реши проблем климатских промена.
Погледајте и емисију „Нови Спутњик поредак“ која истражује шта се крије иза планова оснивача „Мајкрософта“ и трећег најбогатијег човека на свету.
