Исти онај Александар Митровић који је био трагичар у пенал рулету против Шкота у финалу баража за одлазак на Европско првенство, где нас неће бити, сада се нашао у улози хероја!
Са два гола у размаку од шест минута, трасирао је Србији пут ка победи у првом колу квалификација за Мундијал у Катару, и растерао страх и зиму на Маракани.
Температура на стадиону била је тек два степена изнад нуле, а ветар који је дувао стварао је утисак да је жестоки минус.
Док су се ледили прсти на рукама, бројни извештачи на стадиону нису могли без дувања у шаке да „штрикају“ прстима по тастатурама својих рачунара.
Ипак, ни поменути фактори нису утицали да момак који је у немилости у Фуламу, изведе „магију“ као својевремено Пикси.
Лобовао је голмана противничке екипе искоса с десне стране, са преко 20 метара, хируршки прецизним ударцем за који је потребан невероватан осећај...
Али, далеко од тога да је било лако. Напротив!
Свима се на стадиону вратио осећај са почетка меча. Када су се појавили састави, многи су били шокирани оним што виде, чинило се као грешка, нешто налик експерименту који је Синиша Михајловић покушао да изведе у Загребу 2013. године, у мечу у којем је Србија страдала без испаљеног метка на Максимиру, изгубивши са 2:0.
И данас многи мисле да је Михајловић и сам себе преварио...
На тренутак се помислило да се историја понавља – када видите на терену донедавно готово изгубљеног Милана Гајића, голобрадог Страхињу Павловића, дебитанта Уроша Рачића и не толико стандардног Сашу Лукића, а Дарка Лазовића, Немању Максимовића и Немању Гудеља на клупи, запитате се шта се овде дешава?
Многи су насели, а Пикси је успео да изазове реакцију и да добије све што му је потребно за даљи ток квалификација.
Најпре, тестирао је нова лица у најслабијој утакмици у циклусу од три уводна меча квалификација, а највише може да га радује одлична реакција 19-годишњег Павловића, члана Монака на позајмици у белгијском Серкл Брижу, који је одиграо као да у ногама има педесетак мечева у националном тиму.
Даље, Пикси није открио Португалу, најтежем ривалу у групи своје главне адуте, па нема дилеме да ће се у суботу на стадиону „Рајко Митић“ појавити другачији састав за дуел другог кола са фаворизованом екипом.
Погодио је нови селектор и са свим изменама, шо се посебно односи на увођење „зарђалог“ Александра Митровића, уместо којег је предност добио још један бисер Душан Влаховић, стрелац изједначујућег, вероватно и пресудног гола за живот Србије у дуелу са Ирском.
Острвска репрезентација нас је шокирала у 18. минуту пошто је повела са 1:0, а томе се никоме није надао с обзиром на то да Ирци на претходних седам утакмица нису постигли гол, а на осам мечева нису победили. На све то, стигли су у Београд осакаћени повредама и са епитетом аутсајдера.
Ипак, и такви су успели да заледе све навијаче Србије и да матирају Марка Дмитровића, који је такође, помало неочекивано добио предност у односу на најављиваног Предрага Рајковића.
Селектор је после преокрета на конференцији за медије самоуверено тврдио да њега нису уплашили Острвљани, а да му је утисак вечери био управо „Митарљез“.
„Био сам миран тотално и веровао сам да ћемо успети. Поготово после 0:1, рекао сам помоћницима да нисам забринут и да ће доћи моменат када ћемо успети да материјализујемо технички квалитет. Требало је издржати спремност Ираца. Нисам ни помишљао да можемо да изгубимо утакмицу. Митровићев гол – ВАУ! То је можда најјачи утисак“, поручио је Стојковић, мада га поједини потези демантују да је константно био „хладан ко шприцер“.
Енергично је у ћошку рестриктивног простора пратио већину акција, како Србије, тако и Ирске, а посебно је био упадљив моменат када је Пикси узео лопту у руке, где му не лежи најбоље – навикла је и она да му се налази између стопала.
Играо се 93. минут, судија је утакмицу продужио четири минута, па је Стојковић одлучио да једну лопту која се нашла пред њим „украде“, бар на кратко, и стави на безбедно. Држао ју је који секунд, а онда је морао да је преда Филипу Костићу да изведе аут, после којег је убрзо одсвиран крај и Србија је направила важан трокорак ка Мундијалу у Катару.
И, као што селектор рече – утисак вечери, оно ВАУ, заслужио је Александар Митровић, који се са два гола у распону од свега шест минута, изједначио са рекордером Стјепаном Бобеком на вечној листи најбољих стрелаца националног тима – 38!
Јасно је да ће 26-годишњи Смедеревац, можда већ против Португала за два дана, бити сам на врху те листе, али то му се догодило против Ирске уноси велику радост, како њему, тако и навијачима Србије.
Српски тим поново има „Митарљез“ на терену, Митроголу се муњевито вратило све оно што се срушило у новембру против Шкота.
„Три ноћи нисам ока склопио. То је био најтежи тренутак у мојој каријери... Остао је горак укус у устима, али ако је неко морао да промаши и буде трагичар, нека се то догодило баш мени. Спремате се да будете јунак, да дате гол када је најважније, а догоди се супротно. Бог некада има друге планове за вас, а нови период ће ме ојачати. Отресао сам прашину, време је да се крене даље“, поручио је Митровић у недавном опширном интервјуу за Спутњик спорт, и као да је најавио „експлозију“ која се догодила против Ираца.
И то брже него што је било ко, па и он сам, очекивао.
Свега 12 минута проведених на трави „залеђене“ Маракане било му је потребно за два гола, чиме је израстао у јунака Пиксијеве премијере у улози селектора Србије.
Е, то могу да креирају само највећи мајстори, с челичним нервима и његово височанство – фудбал!
