Најмање 150 бродова чека да се помери огромни брод који под заставом Панаме превози терет између Азије и Европе, а који је упркос бројним покушајима да се одблокира и даље дијагонално заглављен у Суецком каналу.
Блокада Суецког канала глобална криза
„То је сада већ глобална криза јер се 10 посто светске трговине креће кроз Суецки канал, па ова незгода има велики утицај на поморски транспорт. Нуспојава ће бити и када се овај брод уклони с пута, јер су други бродови због ове блокаде на чекању, па се могу очекивати масовне гужве у свим европским лукама. То ће последично довести до кашњења у протоку опреме назад у Азију, што ће имати последице и на доступност контејнера, и коначно утицаће на повећање цене транспорта“, оцењује Ђекић.
Суецки канал користе и танкери који сирову нафту допремају у Европу и Северну Америку. На питање колико ће европско, али и глобално тржиште нафте бити угрожено овом блокадом, Горан Радосављевић, генерални секретар Националног нафтног комитета Србије каже да тржиште нафте има много већих проблема од ове ситуације.
„Ситуација на тржишту нафте је таква да је за десет дана цена пала са 70 на 60 долара по барелу, због великих резова у производњи, али и неких контракција у тражњи која се мења на недељном нивоу. Дакле, нафтно тржиште је у овом тренутку толико плитко да било какав поремећај, или наговештај поремећаја доводи до осцијалација, тако да је све могуће. Уколико блокада Суецког канала потраје то ће свакако утицати на све живо, а не само на тржиште нафте, али колико је мени познато, бар што се Европе тиче, из тог дела не долази велики број танкера. Суштински, највећа количина нафте коју Србија увози је из Русије и то не иде кроз Суец, већ Босфор“, истиче Радосављевић.
Он додаје да услед блокаде канала у већој мери очекује поремећаје на неким другим тржиштима него што је случај са тржиштем нафте, јер што се Европе тиче танкерски превоз Суецким каналом није доминантан.
„Пре мислим да ускоро нећемо имати, на пример, хемијске оловке јер неће стићи из Кине, него што сам уплашен за тржиште нафте“, категоричан је Радосављевић.
На удару је роба која стиже из Кине
Према речима Небојше Ђекића, оваква блокада вероватно најважнијег пловног пута на свету, није забележена последњих деценија.
„Негативни ефекти на светску трговину у овом тренутку не могу се прецизно израчунати, јер се још не зна када ће канал бити одблокиран, а транспорт бити нормализован. Неколико превозника већ је почело да преусмерава своје бродове путем око Африке, што ће транзитно време продужити за неких десетак дана и изазвати повећање трошкова транспорта. У том смислу и наша компанија улаже напоре да клијентима изађе у сусрет, како би на најбољи начин могли да планирају своје ланце снабдевања“, наводи Ђекић.
Колико је Србија погођена?
Када је о Србији реч, овим догађајем највише ће бити угрожен увоз робе из Кине, каже наш саговорник.
„У целом региону, па и код нас доћи ће до кашњења робе, а када се то деси онда имамо и кашњење у враћању празних контејнера у Кину, па ће цео тај процес сада трајати далеко дуже. Управо зато клијентима и нудимо друге алтернативе, попут железничког транспорта из Кине новим „Путем свиле“, који је за 50 посто бржи од поморског транспорта и неких 60 посто исплативији од авионског транспорта“, указује Ђекић.
Брод дугачак 400 и широк око 60 метара насукао се око шест километара северно од јужног улаза у канал, у близини града Суеца, у делу канала где је саобраћај једносмеран, а управа Суецког канала поставила је неколико реморкера и багера у покушају да ослободи масивно пловило.
За сада није познато када ће се рута поново отворити, а није јасно ни због чега се „Евер Гивен“ у уторак насукао. „Евергрин“, велика тајванска бродарска компанија која управља бродом, саопштила је да је „Евер Гивен“ савладао јак ветар док је улазио у канал из Црвеног мора, али да ниједан од његових контејнера није потонуо. И управа Суецког канала је за инцидент окривила лоше време.
