Београду добро познати дипломата, британски амбасадор у Србији од 2010. до 2013. године, а потом и шеф Делегације ЕУ у Србији од 2013. до 2017. по трећи пут је у Србији. Након што је дипломатску каријеру 2017. наставио амбасадоровањем у Кувајту, вратио се, додуше не у Београд него у Приштину, преузевши руковођење мисијом Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) на Косову и Метохији.
Он је осми шеф те мисије од њеног оснивања 1999. године и наследио је амбасадора Јана Братуа из Норвешке. Шта можемо очекивати од ангажмана Давенпорта који је несумњиво најзвучније име међу досадашњим дипломатама на том месту, а долази у време све већих притисака на Београд да прихвати фамозни правнообавезујући споразум са Приштином, односно да призна самопроглашену државност Косова.
Повратак Давенпорта: У интересе САД упрегнути и ОЕБС
Некадашњи дипломата Зоран Миливојевић напомиње да долази искусан дипломата и то у институцију која има своју функцију, што показује да ће будући расплет и притисак везано за решавање косовског чвора добити на динамици.
„Друга ствар је што се ради о британском дипломати што указује на две ствари – једна је интерес Британије да се активније укључи и да директно делује, имајући у виду да је изашла из Европске уније и да у региону пројектује своју политику и сопствену политичку стратегију“.
Британија се враћа на Западни Балкан
Та намера је, како подсећа, била јасна још 2018. када је њихова тадашња премијерка Тереза Меј из Софије, са самита ЕУ-Западни Балкан, дошла у Скопље и изјавила да Британија остаје заинтересована за наш регион и да ће свакако ту бити активна.
Он, уз то, указује и на други аспект.
„Треба рачунати на пуну координацију Вашингтона и Лондона и на њихову пуну сарадњу тако да долазак Давенпорта, Британца свакако значи и пројекцију неких америчких интереса на том простору. Вероватно хоће да попуне те међународне организације својим људима и да по тој основи делују синхронизовано у Приштини“, објашњава наш саговорник.
По његовој оцени, именовање Давенпорта, има и трећи аспект, а то је да ће он у пуној функцији и у пуном ангажману укључити ОЕБС на том простору.
ОЕБС је, како каже, до сада на неки начин био искључен, незапажен и потпуно изузет. Давенпорт на чело његове мисије, уверен је Миливојевић, не долази због пензије или намере да добије синекуру. Долази као активно лице које познаје регион, веома добро познаје нас и биће у стању да се активно стави у функцију западних интереса, не сумња наш некадашњи дипломата.
Журба тражи подизање динамике
„Сигурно је део мозаика везаног за интересе Запада да се питање Косова убрзаније решава, да се подигне динамика и да се укључе сви механизми који стоје на располагању, а ОЕБС јесте један од тих механизама. У ОЕБС-у су Америка и Канада, али и Русија, дакле сви актери који су на том терену, тако да се шири лепеза деловања и утицаја. Не завршава се само са Европском унијом, јер је очигледно да је посредовање ЕУ мање успешно и да као мехнаизам не даје онај оптимум за шта је Запад сада заинтересован“, истиче наш саговорник.
Тако Запад сада може да делује и по линији ОЕБС-а и да на индиректан начин буду укључени и остали актери који то не могу кроз ЕУ и кроз НАТО. Како сматра, укључењем ОЕБС-а диже се динамика и цео контекст добија једну ширу димензију.
Београду који се налази у тешкој ситуацији зато ће, не сумња, бити још теже.
„Потпуно је јасно, што видимо из гомиле изјава, наступа, да је овај регион ушао у интересну сферу и да је у Европи то једна од кључних тачака којом се решава стратешки циљ западне алијансе, да се цео овај простор преузме, да се то питање затвори и да се иде према Русији“, истиче Миливојевић.
