Старовић је то рекао коментаришући извештај о Србији, који је усвојио Европски парламент (ЕП)
Државни секретар је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да је било велико интересовање посланика ЕП, поднето је више од 400 различитих амандмана на извештај о Србији, и да ће се анализирати током дана коначни текст извештаја.
„Може се закључити да с једне стране ЕП на позитиван начин оцењује економске резултате у претходном периоду, ово је први извештај у новом сазиву парламента, оцењује се позитивно и улога Србије у региону Западног Балкана, а са друге стране постоје више критички интонирани сегменти извештаја који се тичу владавине права, борбе против корупције и криминала, медијских слобода“, истакао је Старовић.
„Инсистирамо да се одмакну од општих места и паушалних оцена и да нам када год је то могуће истакну шта су конкретни примери где постоје замерке на поступање наших државних органа, и када сведемо то са нивоа општих места на конкретне замерке, покаже се често да посланици куцају на отворена врата и да је Србија већ остварила значајне резултате у решавању појединих случајева“, рекао је Старовић.
Он додаје да можемо да поздравимо то што је коначно дошло до иоле одлучније реакције из Брисела на изјаве Аљбина Куртија и друге политичке изјаве из Приштине.
Према његовим речима, скандалозна је изјава Куртија да нема намеру да било шта учини у формирању Заједнице српских општина, што је обавеза из Брисела од пре осам година.
„У претходним годинама ЕУ није имала довољно одлучности да приволи албанске лидере у Приштини да се држе договореног, сећамо се антицивилизацијских такси на робу из централне Србије и БиХ, у тим околностима ЕУ није учинила ништа, и било је потребно да дође до одлучнијег деловања Трампове администрације како би таксе биле уклоњене“, подсетио је Старовић.
Казао је да Србија подржава процес дијалога и да је спремна да у њему учествује.
„Препознајемо велику приљежност преговарача Мирослава Лајчака, верујемо у његове добре намере, али за танго је потребно двоје, потребно је да имамо адекватан ниво спремности и у Приштини. Тешко је замислити да би било ко од наших садашњих међународних партнера и саговорника када би ушао у наше ципеле могао да прихвати ситуацију у којој је сада потребно преговарати и закључивати некаве нове споразуме, а да Приштина није претходно испунила оно на шта се обавезала пре осам година Бриселским споразумом“, каже Старовић.
Додаје и да је „за нас Вашингтонски споразум важан, говорим о сегменту на који се Србија обавезала, то није израелско признање независности тзв. Косова и отварање њиховог представништва у Јерусалиму“.
Појашњава да је од 2008. године па надаље, Анкара била један од најважнијих међународних спонзора приштинске администрације, у међувремену се ситуација унеколико променила, степен активне подршке у мултилатералним организацијама опао је и опадаће. Навео је акцију хапшења такозваних Гулениста у Приштини, пре три године, које су турске безбедносне службе обавиле самостално.
Велико је незадовољство Турске због отварања тзв. амбасаде у Јерусалиму, последице ће бити дугорочне и у реакцијама других арапских држава које делују у оквиру Арапске лиге, истиче Старовић.
Прочитајте још: