Писци и НАТО агресија на СРЈ: Коме су пале „хуманистичке“ маске, а ко је постао „савест човечанства“

Орбита културе
Орбита културе - Sputnik Србија, 1920, 26.03.2021
Пратите нас
Обележавајући годишњицу почетка НАТО агресије на Савезну републику Југославију сећамо се и да су у њој учествовали и неки од највећих светских писаца и интелектуалаца, али памтимо и да је један број светских књижевних великана недвосмислено исказао протест и осудио бомбардовање.

Ангажманом у пропагандној акцији НАТО пале су „хуманистичке“ маске са лица великих писаца попут Марија Варгаса Љосе, Вацлава Хавела, Салмана Руждија, Гинтера Граса... Насупрот њима, нобеловци Александар Солжењицин, Харолд Пинтер, Жозе Сарамаго, Дари Фо, Петер Хандке, Гарсија Маркес... осудом бомбардовања и јасно исказаним хуманизмом заслужили су епитет „савести човечанства“.

О ангажману врхунских светских писаца током НАТО агресије на СРЈ разговарамо са књижевницима Слободаном Владушићем и Владимиром Табашевићем.

Постоје ли аналогије између културне и биолошке еволуције, шта све утиче на наш начин поимања културе, зашто је научно неодржива расна теорија, да ли би Моцарт био препознат као геније да је рођен у некој сиромашној афричкој земљи – нека су од питања на која одговоре нуди италијански научник Луиђи Лука Кавали Сфорца чију је књигу „Еволуција културе“ недавно објавила кућа „Информатика“.

О студији која је и нека врста интелектуалне исповести у којој је чувени генетичар мултидисциплинарно истражио генетику, археологију, лингвистику, религију, историју… у покушају да одговори на питање ко смо, шта нас све обликује и на који начин – у „Орбити културе“ разговарамо са антропологом Бојаном Јовановићем.

О каквој и колико важној културној историји говори монографија „Југославија на венецијанском бијеналу 1938-1990“ недавно овенчана наградом „Павле Васић“? Шта је инспирација за истраживање ове важне области нашег стваралаштва – открива награђена ауторка Ана Ереш.

Шта нам својим дебитантским албумом „Руно“ поручује млади бањалучки музичар и кантаутор за кога већ кажу да у савремени звук уноси свежу, иновативну интерпретацију наше традиционалне музике – питамо аутора албума „Руно“ Игора Божанића.

Хапшење Слободана Милошевића и драма која прати последње сате заједничког живота чланова његове породице, после двадесет година поново се нашла на тв екранима, овога пута као ТВ серија „Породица“ редитеља Бојана Вулетића. Драматичност коју су својевремено, у директном телевизијском преносу, стварали дуги преговори о предаји као и даноноћне страже председникових симпатизера и присталица испред виле „Мир“, у серији је додатно појачана и мноштвом ликова препознатљивих са тадашње политичке сцене.

Сценариста и редитељ серије Бојан Вулетић за Спутњик открива зашто је овога пута изабрао тему која и даље изазива бурне реакције.

Како је и из чега деценијама стицала „Искуство у гужви“, а управо тако се зове и њена ретроспективна изложба отворена у Музеју савремене уметности у Београду, зашто је једна историчарка уметности одлучила да славу стекне фотографијом којом је овековечила много тога – од рок концерата и ликовне сцене до портрета политичара – за „Орбиту“ открива Горанка Матић.

Може ли се поп икона попут Тине Тарнер икад истински опростити од сцене, као што је најавила снимивши тим поводом документарни филм о свом животу? О томе како ће изгледати музичка сцена без шест деценија присутне јединствене и непоновљиве певачице која сама представља цео један израз и музички жанр – разговарамо са новинаром и публицистом Срђаном Стојановићем.

Орбита културе: Слободан Владушић, Владимир Табашевић, Бојан Јовановић, Ана Ареш, Игор Божанић, Бојан Вулетић, Горанка Матић и Срђан Стојановић
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала