Како се наводи, Викторија Нуланд, која је номинована за заменика државног секретара за политичка питања, присталица је „оштре санкционе политике“ против Русије. Другу групу чине кадровске бирократе из Министарства финансија и Стејт департмента, који се у суштини слажу са увођењем санкција, али су забринути због њихове потенцијалне ефикасности, могућим негативним утицајем на америчку економију и потребе да се узме у обзир и мишљење партнера.
Са друге стране, истиче аутор чланка, Нуландова сумња у то да би Сједињене Америчке Државе требало да зависе од мишљења Европске уније по том питању.
Скептици указују на претходне потешкоће које су изазвале антируске санкције, као и на негативан утицај америчких ограничења против гасовода „Северни ток 2“ на односе САД и ЕУ.
Лист истиче да су за практична питања формирања пакета санкција задужени саветница заменика министра финансија Елизабет Розенбер и директор Савета националне безбедности Питер Харел. Конкретно, Розенбергова надгледа поступке везане за амерички одговор на сајбер напад против компаније „Соларвиндс“. Те санкције би требало да буду уведене 2. јуна, наводи „Фајненшал тајмс“.
Када је реч о америчком председнику Џозефу Бајдену, лист констатује да он даје изјаве у духу присталица оштре политике, али вероватно неће уводити финансијске санкције против неког другог, осим појединих бизнисмена и званичника нижег ранга.
Према мишљењу аутора чланка, разлог за то је што амерички закони омогућавају да се лако уведу санкције, што није случај са њиховим укидањем, чак и уколико је то неопходно за побољшање ситуације.
Од 2014. године, када је почео притисак санкцијама Запада на Русију, Министарство трговине непрестано оцењује различите гране индустрије са циљем супституције увоза.
Прочитајте још:
