Аустријски канцелар Себастијан Курц жестоко се сукобио са другим челницима ЕУ земаља током виртуелног самита одржаног због расподеле 10 милиона доза вакцина „Фајзер/Бионтек“. Посебно је у жижи био сукоб Курца и немачке канцеларке Ангеле Меркел.
Курц је хтео да Аустрија буде део групе земаља ЕУ које ће добити додатне залихе вакцине против вируса корона, пошто су добиле мањи број вакцина „АстраЗенеке“, али су његов захтев одбили челници ЕУ, укључујући Ангелу Меркел.
Курц се успротивио систему доделе вакцина и рекао да ће ставити вето на било који споразум о подели који не укључује Аустрију.
Тензије расту ЕУ због рата око вакцина
Тензија око расподеле вакцина у оквиру ЕУ је порасла, али је и даље на нивоу супротстављених мишљења и ставова, уцењивања ветом, не би ли се на тај начин изашло у сусрет онима који се осећају индиспонираним и који се налазе у тешкој здравственој ситуацији због мањка вакцина, предочава нам Александар Гајић из Института за европске студије:
„Земље ЕУ, нарочито ове мање, које немају толики утицај, незадовољне су начином расподеле, количином и темпом којим стижу вакцине. Очигледно је да они поред институционалних облика сарадње рачунају и на традиционална савезништва, пре свега Аустрија рачуна на то да ће им Немачка изаћи у сусрет. Видимо да Немачка из својих ширих стратешких интереса неће да изађе у сусрет историјски најближим сарадницима међу земљама ЕУ, а то је свакако Аустрија. Због тога Аустрија покушава да на вербалном нивоу затегне ту причу и на тај начин изнуди додатне уступке“, објашњава Гајић за Спутњик.
Гајић истиче да би у наредном периоду сукоб у ЕУ могао да ескалира, ако се за „мање чланице“ не нађе прихватљивије решење за дистрибуцију вакцина и криза продуби.
„Наравно, ЕУ увек има могућност да прихвати и кинеску и руску вакцину и да на тај начин задовољи слабије чланице које су незадовољне расподелом, али она то из општих интереса Запада, Евроатлантског савеза, пре свега притиска Американаца и жеље да се идеолошки позиционира као неко ко је битан и самосталан, неће да учини такав уступак, док неке државе ЕУ самостално покушавају да дођу до додатних контигената, мимо институционалне расподеле унутар Уније“, предочава Гајић.
Сукоб једнаких с „једнакијима“
Курц је уочи састанка на врху ЕУ поручио да не сме бити „грађана другог реда“ у погледу вакцинације. У току самита, он је критиковао праксу поделе вакцина према количини наручених доза, а не према броју становника, како је раније било договорено.
„Формално правно гледајући, све су земље равноправне и постоји договор о расподели. Међутим, проблем је што се постојећи рокови и дистрибуција вакцина одвија врло тромо, килаво и сама вакцинација је слабо организована у већини земаља ЕУ, па и оним најмоћнијим, али свакако да у ЕУ свака земља гледа сопствени интерес. Велике земље желе да заштите себе и праве договор који је више у њиховом него у интересу мањих, тако да иако су друге земље, формално правно гледано једнаке, испада да та орвелијанска прича о ’једнакијима‘ међу једнакима заправо, фактички, постоји и то се одражава на укупну борбу с пандемијом кроз вакцинацију становништва“, напомиње Гајић.
Идеја солидарности у ЕУ се од почетка кризе изазване ковидом 19 додатно круни, подвлачи Гајић, и подсећа да се то догађало и током мигрантске кризе, нарочито у јесен 2015. године, када су неке земље понеле већи терет од других, а нису добиле подршку осталих чланица.
„Ово је наставак круњења те идеје о солидарности унутар ЕУ, али мислим да се, за сада, тај ниво формалног ’одношења‘ чланства, иако ће, суштински, солидарност бити додатно окрњена, а можда једним делом и урушена, неће манифестовати у наглом разлазу или сукобљавању незадовољних чланица с онима које сматрају кривим за своје незадовољство, али ће свакако допринети даљој дисфункционалности ЕУ“, закључује Гајић.
Високи функционери ЕУ целе протекле недеље свађали су се око поделе 10 милиона дозе вакцине међу земљама које су до сада добиле мање количине, као што су Чешка, Хрватска, Литванија или Естонија.
Сазнајте: Како су савезници оставили Европу на цедилу и да ли ће је Русија спасити
