Професор Факултета политичких наука Драгана Мировић овако за Спутњик коментарише кинески одговор на западне санкције због наводног злостављања муслимана у камповима у покрајини Синђијанг.
Због оптужби за кршење људских права у тим камповима Кина је, најоштрије до сада, упозорила државе савеза „Пет очију“ (Аустралију, Канаду, Нови Зеланд, Велику Британију и САД) да престану да се мешају у њене унутрашње ствари.
Кина неће терористе у својој кући
„Ово није Кина од пре 120 година из времена династије Ђинг. Кинези нису раздражљиви, али ако их неко иритира, тешко ће изаћи на крај са њима. Чланице овог савеза не представљају међународну заједницу, не бринемо, погледајте мапу и знаћете да Кина има пријатеље широм света“, саопштило је Министарство спољних послова.
Професорка Митровић објашњава колико је ово питање за Кину важно; неколико сецесионистичких политичких организација које представљају Ујгуре, туркофонски народ који живи у покрајини Синђијанг, радикализује становнике региона кроз који пролази важна инфраструктура која повезује ову земљу са централном Азијом.
"Талас радикализације исламског становништва, који може да се примети на различитим тачкама земљине кугле, примећен је и тамо. Према званичним кинеским документима и снимцима, можемо да видимо да се Кина одлучила за доста радикалан начин искорењивања радикалног ислама, тако што је забранила изградњу џамија које не личе на традиционалне које су ту одвајкада постојале, већ подсећају на оне из арапских земаља", каже Митровићева.
Она додаје да су имами враћајући се из хаџилука очигледно доносили нову моду, али и нова, радикалнија учења. Било је и терористичких напада, а логистику покрету даје ујгурска дијаспора, укључујући и организације које су биле на листи терористичких у Стејт департменту или Уједнињеним нацијама.
"Њихове политичке организације у том региону имају и значајну политичку подршку, посматране су као покрети који се боре за слободу Ујгура, за њихова права, рецимо у Европском парламенту и бројним другим телима", каже саговорница Спутњика.
Према информацијама са Запада, у камповима је чак неколико милиона Ујгура, а према кинеским, званичним, радикализовани муслимани, мушкарци и жене, у њима пролазе кроз процес професионалне обуке како би се оспособили за обављање различитих делатности.
Запад види “испирање мозга” и - геноцид
"Неки од њих су већ означени као потенцијални терористи или заврбовани. Западни медији, а сада и организације најмоћнијих западних земаља тврде, а донели су и одређене акте, да су ово заправо политички кампови где се спроводи испирање мозга, где се чак ти људи злостављају. Западни медији попут Би Би Си-ја, коме је касније у Кини и забрањен рад, у својим емисијама имају наводне сведоке који кажу да се тамо дешавају најстрашније злостављања над цивилима. Америчка администрација је отишла толико далеко, а ова нова је и поновила тај став, да је то чак прогласила геноцидом", каже Митровићева.
Осетљива тема за Пекинг
Она додаје да је за Кину ово изузетно осетљиво унутрашње питање, а сада и тачка спорења на различитим нивоима са њеним најважнијим западним партнерима, али не само западним, већ и Турском, која се сматра заштитником Ујгура.
Америчке санкције због спорних кампова Кини је увела стара, али и нова америчка администрација. Кажњавању су се придружиле Канада и Велика Британија, Аустралија и Нови Зеланд. Колики је притисак да се кампови расформирају говори чињеница да је и Европска унија увела санкције Кини, први пут од догађаја на Тјенанмену, што је Пекинг, каже саговорница Спутњика, примио као потез огромне тежине. Одговорила је на исти начин.
"Европска унија и Америка увели су санкције конкретним представницима кинеске државне и партијске власти у Синђијангу, а Кина је одговорила стављајући на одређену листу санкционисаних особа и неке институције, попут Истраживачког института "Меркатор", али и поједине чланове Европског парламента. За њу је веома непријатно да се на овај начин критикује. За Кину као велику силу је недопустиво да буде подвргнута санкцијама и оваквој реторици", објашњава Митровићева.
Промена реторике у Кини
Саговорницу Спутњика, која је оснивач и руководилац Центра за студије Азије и Далеког истока на Факултету политичких наука, не чуди оштра реакција Кине последњих дана, а посебно њена реторика. Кина не остаје дужна, а има и механизме одбране, има и контра пропаганду.
"Она пре свега показује да јој је битно да своју меку моћ пројектује глобално, да се о њој говори позитивно као о конструктивној суперсили која свету нуди различита решења, како да се превазиђу кризе попут пандемије коронавируса, сиромаштва и других изазова са којима се човечанство суочава. Кина настоји да јачајући своје економско, културно, па и политичко присуство на различитим тачкама планете јача своју позицију тако што се одупире оваквим притисцима, изазовима својих најмоћнијих западних партнера. Зато изузетно оштро рагује".
Реагујући на оптужбе за кршење људских права у региону Сингђијанг изасланице Уједињених Нација Мишел Башеле, Кина је саопштила да је спремна да је угости, да се размене информације, а не да се води истрага о наводној кривици која није доказана.
Криза се наставља
Митровићева каже да представници УН већ деценијама могу да одлазе на разговоре и различите мисије у Кину, али да ће ипак тешко моћи да обаве истрагу, а да не буду под утицајем домаћих власти. Уверена је да ће се криза наставити, без обзира на то шта се у камповима дешава.
"За западне земље које Кину виде као изазивача и непријатеља ово је добар повод да изврше притисак представљајући је као ауторитарну државу која је чак спремна да иде толико далеко да злоставља милионе људи, да имају оправање за то како је виде и што чине против ње. Мислим да ће се оштро супротстављање по овом питању између западних земаља и Турске, која себе види као заштитницу Ујгура сигурно наставити", закључује Драгана Митровић.
