Генерал Јован Милановић, некадашњи обавештајац Војске Југославије, најавио је да ће група бивших обавештајних официра некадашње ВЈ поднети предлог Министарству одбране да се декласификују обавештајни подаци, послати војним и државним органима из југословенских агентура у свету деведесетих година.
Како је Милановић рекао за Новости, са њих је потребно само склонити имена „информатора“ зарад безбедности тих људи.
„Тако бисмо добили најбољу грађу за писање и разумевање блиске историје, да боље спознамо шта нам се догодило и ко је крив за наше страдање“, рекао је Милановић.
Он тврди да у државним архивама постоје хиљаде обавештајних докумената из периода разбијања Југославије, а нарочито из 1995. и 1999, који би на тадашња дешавања бацили ново светло.
Милановић у интервјуу, поред осталог, подсећа да је одлука да се изврши НАТО удар на СРЈ донета је још у мају 1998. на самиту Алијансе у Лисабону уз, како каже, „уздржано противљење Грчке, Шпаније, Португалије, Француске, Италије...“.
Наводи да је врхунац његовог професионалног рада био када је 1. октобра 1998. послао извештај из Брисела са подацима које му је дао француски обавештајац Анри Бинел о НАТО циљевима на нашој територији.
Додаје да су, уз француског мајора, биле још десетине „Бинела“ из свих структура НАТО, ЕУ, европског војног крила, који су достављали податке о предстојећој агресији на Југославију.
Како каже, Министарства спољних послова земаља НАТО добила су задатак да медијски покажу свету неопходност спровођења ове одлуке, док су министри одбрана, као следећа карика у систему одлучивања, имали задатак да разраде ток акције.
Према његовим речима, у августу 1998. планови су били готови, а у септембру „опруга агресије“ је била ослобођена.
„Већ 3. септембра на састанку, на који су позване и чланице Партнерства за мир, Американци су приказали шему тзв. хуманитарне катастрофе на КиМ. На састанку су тврдили да се ослањају на снимке својих шпијунских авиона и сателита који показују да се непрестано врше злодела над избеглицама које се враћају кући из шума. Тврдили су да је уништено више од 26.000 албанских кућа, претежно у Метохији, а да је разорено 640 албанских села“, рекао је Милановић, преноси Танјуг.
Да је на Косову у току „рат против цивила“, што је био еуфемизам за геноцид, како је навео, у Бриселу су 21. септембра промовисали Немци.
Додаје да је два дана касније НАТО активирао „АктВарн“ - први од тростепеног неопозивог механизма за отпочињање агресије на суверену земљу.
„Веза из Брисела пренела ми је 23. марта 1999. кроз шифру „Обуци сутра чизме“ кад тачно почиње агресија“, рекао је он.
Генерал наводи како многи мисле, па чак и неки политичари који су били учесници, да је Рамбује био прилика да се рат заустави.
Тај састанак, међутим, никад није имао задатак да спречи НАТО већ само да медијски добије подршку за агресију.
Генерал Милановић наводи да је његова обавештајна мрежа „била у функцији“ и током априла, све док, како каже, Кларк и Блер, уз сагласност Солане и Клинтона, нису изместили систем одлучивања у Лондон. Тако су, каже он, обманули све чланице НАТО, „јер је консензус о почетку агресије био одобрен у уништењу 25 циљева и то у трајању од 96 сати јер се мислило да ће након тога СРЈ капитулирати“. Међутим, каже, фаза „Апокалипса“ почела је, практично одмах након шту су прве бомбе пале на нашу земљу - 25. марта.
Милановић открива „велику монтажу“ злочина над цивилним становништвом у Сарајеву, чији сценарио је касније примењен у Рачку.
„Колега из НАТО који је имао увид у документа америчке војске о Маркалама, пренео ми је доказе да је та акција увежбавана на америчком полигону крај града Александрија, уз учешће официра Армије БиХ. Тамо су направили копију сарајевске пијаце и имали „генералне пробе“ трагедије пре фебруара 1994.“, тврди Милановић.
У емисији „Свет са Спутњиком“ о годишњици НАТО агресије говорили су председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун, пензионисани истражни судија Окружног суда у Приштини Даница Маринковић и бригадни генерал у пензији Стојан Коњиковац, један од старешина легендарне 549. моторизоване бригаде из Призрена
