Србима, сматра он, не требају фабрике већ цркве, јер је молитва најбржи пут до Бога и најјача снага једне нације.
Србима су потребне цркве
„Када пролазим Београдом видим много мање цркава у односу на рецимо Загреб или Ријеку. То је оно што треба Србима, њима требају цркве, а када буду имали цркве онда ће бити и фабрика и свега осталог. Дакле, прво духовно, па материјално“, уверен је Шарић.
Он објашњава и зашто су Балкан, а нарочито Косово центар света и напомиње да се не слаже са формулацијама попут оне „проблем Косова“.
„Није проблем Косово, већ је проблем отимање Косова, јер ако је Косово проблем, зашто је неко отео проблем? Ви отимате проблеме? Како за Американце Косово није проблем него су направили Бондстил? Како за Албанце Косово није проблем, него су га отели? “, пита Шарић.
Према његовим речима, они који говоре о „косовском миту“ заправо сами признају да је Косово фундамент српства и Срба.
„Европа је потонула у материјализам и зато је готова. Када би Европа која губи идентитет, која нестаје, која је ходајући мртвац, прихватила вредности које у себи има косовски завет – жртвовање за небеско, за њу би постојала шанса“, оцењује Шарић.
Србија се деведесетих борила против „Рамба“
Говорећи о томе зашто је Балкан „catena mundi“, Шарић је приметио да се управо на овом простору Римско царство поделило на западно и источно, а хришћанство на православно и католичко.
„Где је почео пад Америке као једине светске силе? Управо овде, на Балкану. Људи у Србији деведесетих година нису ни били свесни да су део борбе која превазилази све што су могли замислити, борбе против новог светског поретка. Деведесетих година Срби се боре против Америке која није тада била оно што је данас, када Бајден три пута пада по степеницама. Тада је Америка била Терминатор, Рамбо, сви смо веровали у њихову демократију, а деведесете су биле врхунац америчке снаге. И у том тренутку јој само Срби стају на црту. Нема Руса, нема Кинеза. Тих десет година су у ствари спасиле свет јер су дале прилику другим силама, другим центрима моћи, да израсту, па је израсла Русија, па Кина, па Индија у перспективи. Ништа од тога не би било да се Србија десет година није борила против новог светског поретка, наводи Шарић и додаје да један од поднаслова књиге коју пише гласи „Како су луди Срби срушили нови светски поредак“.
Горан Шарић је са Марином Рајевић Савић разговарао и о утицају Ватикана на ове просторе и зашто је, према његовом мишљењу, дух Ватикана неспојив са српским духом, али и о својој породици, узорима, духовности и вери.
