У Београду као код куће
Концерт Тине Тарнер 1990. године био је одржан на стадиону Фудбалског клуба „Галеника“ у Земуну. Било је то време када је певачица била на врхунцу своје каријере, а СФР Југославија одбројавала своје последње дане.
Тим који је организовао концерт водио је новинар и публициста Срђан Стојановић. Он нам је испричао анегдоту у вези с боравком Тине Тарнер у Београду и невољама у којима су се нашли када су схватили да на стадиону, који је у то време био у реконструкцији, нема просторија у којима би се могла сместити гардероба за певачицу и њене сараднике.
„Тинин надобудни менаџер, који је дошао у Београд неколико дана раније, тражио је од нас да узмемо намештај из Интерконтинентала, што није било могуће. Покушали смо да изнајмимо намештај од 'Југоекспорта', али је цена најамнине била 90 одсто од продајне цене. Ја сам тада послао момке из тима у свој стан да донесу комплетан намештај из моје дневне собе, укључујући и тепих. Сва срећа, моја мајка је тада била на одмору, иначе никада то не би дозволила“, прича кроз смех Срђан Стојановић.
Када је са зебњом упитао Тину Тарнер како јој се допада атмосфера у гардероби, она му је одговорила да се осећа као код куће. Посебно је, како наводи, била одушевљена цвећем којим је просторија била украшена и букетом који јој је предао након концерта. „Тиме ме је купила за сва времена“, каже Срђан Стојановић.
Велика звезда, једноставна особа
За разлику од многих других звезда, Тина Тарнер, сећа се наш саговорник, није имала никакве посебне захтеве и хирове.
„Тина Тарнер је врло једноставана, природна жена. Она просто зрачи, осећате доброту и топлину, да је реч о посебној особи која свима около дели дар који јој је бог дао. За мене је сусрет с њом био заиста дирљив“, прича Срђан Стојановић.
Сам наступ био је, како каже, врхунски професионалан: „Ти концерти који се изведу 150 до 200 пута током годину дана турнеје не разликују се много у Београду, Лондону, Паризу или Будимпешти. Постоји сет песама, може да се разликује за песму или две, у зависности од расположења, али кореографија увек има исти ток. Концерт је био феноменалан, у сваком погледу на највишем нивоу. У њеном пратећем бенду су биле звезде попут Џона Мајлса, легендарног енглеског клавијатуристе и гитаристе који је имао и своју соло каријеру, затим гитаристе Лорија Вилсфилда и Тимија Капела на саксофону и клавијатурама“, прича нам Срђан Стојановић.
У Београду и у најтежим тренуцима у животу
Иначе, Тина Тарнер је први пут пред овдашњом публиком наступала 1974. године, заједно с тадашњим мужем, гитаристом Ајком Тарнером, а други пут је српску престоницу посетила 1978. године, у једном од најтежих периода свог живота.
У то време је покушавала да се опорави од брака са насилним и љубоморним мужем, који је страховао од тога да би млада и талентована жена могла да га напусти и вине се у висине без њега.
Када га је упознала, имала је само 17 година. Убрзо је почела да наступа у његовом бенду „Краљеви ритма“, а неколико година касније се удала за њега.
Први већи успех им је донела песма „A Fool in Love“, која је заузела друго место на америчкој топ листи, а светску славу су стекли наступајући као предгрупа на концерту „Ролинг Стоунса“ 1969. године.
Тина Тарнер је дуго трпела насиље свог мужа, а сам одлазак од њега био је крајње драматичан.
„И то је типична прича за америчке мушкарце с југа, посебно за музичаре. Ајк Тарнер је дошао из сиромашне средине и када је стекао новац и пажњу, одао се распусном животу. Шездесет шесте године су имали чувени хит 'River Deep Mountin High', у продукцији Фила Спектора, који је био очаран Тининим гласом и дао јој ту композицију. Тада се Тина суочила с љубомором Ајка Тарнера, који је полудео што се она нашла у центру пажње, иако му је то донело и новац, и славу и концерте“, каже Срђан Стојановић.
Поновни успон на звездано небо
Две године након разлаза с Ајком Тина је објавила соло албум „Routh“ који није био запажен, као ни наредни „Love Explosion“. Уследила је професионална и емотивна криза, која је трајала све док се није појавио Роџер Дејвис, човек који је препознао таленат и уметнички потенцијал певачице.
„Имала је и карактер, и срећу. Срела је човека који је спадао у ретку врсту агената који су опседнути пре свега талентом и самом музиком. Он је почео 1983. године да је саветује, предлагао јој шта би могла да уради, и тако је снимила повратнички албум 'Let’s Stay Together'“, каже Срђан Стојановић.
Тај албум је постигао велики успех у Европи и нашао се на шестом месту британске топ листе. За Тину Тарнер се заинтересовала издавачка кућа „Капитол рекордс“, која јој је понудила сарадњу.
Уследио је чувени албум „Private Dancer“, који је снимљен за свега 14 дана. Насловну композицију албума који је поново винуо међу звезде, написао је гитариста „Дајер стрејтса“ Марк Нофлер.
„Занимљива је анегдота о томе како је ова песма стигла до Тине Тарнер. Компанија која ради кетеринг за уметнике је сарађивала и с бендом 'Дајер стрејтс', и са Тином Тарнер. Марк Нофлер је дао песму чувеној куварици Лорејн која је онда предала Тини. Она се, наравно, одушевила када је добила. Желела је да сними песму с Марком Нофлером, али је он рекао да ће само да продуцира албум, а да гитару треба да свира Џеф Бек, човек из сазвежђа легендарних енглеских гитариста. Иначе, на албуму је свирао цео бенд 'Дајер стрејтс'“, подсећа Срђан Стојановић.
Када је 1984. године снимила повратнички хит „What's Love Got to Do with It?“, Тина Тарнер је била поново на врху популарности, али је испоштовала све своје уговоре које је потписала за наредних шест месеци, а који су подразумевали и наступе у малим дворанама, са по 200 до 500 посетилаца.
Средином осамдесетих планетарну популарност јој је донео ангажман у филму „Побеснели Макс 3“, с Мелом Гибсоном у главној улози. Тина Тарнер је отпевала чувени хит „We Don't Need Antoher Hero (Thunderdome), као и песму „One of the Living“.
Добијала је награде, ишла на турнеје, продавала албуме у милионима примерака. Популарност јој је донела и сарадњу с бројним музичарима, па су њену каријеру обележили и бројни дуети с колегама, попут Ероса Рамацотија, Ерика Клептона, Брајана Адамса, Мика Џегера, Рода Стјуарта.
Оно по чему је, такође, остала непревазиђена јесу њени сценски наступи, карактеристични по њеном енергичном плесу.
„Шездесетих година она и Ајк су правили ревије у којима су важне улоге имале плесачице. Она их је задржала и након разлаза с Ајком. Радила је кореографије с многим познатим кореографима, али је и сама осмишљавала нове кораке, јер има такву енергију да просто не може само да стоји уз микрофон и да пева“, објашњава Срђан Стојановић.
Опроштај с публиком
Осамдесетједногодишња певачица протекле седмице је објавила да се повлачи из јавности, будући да је тешко болесна. Публици се одужила документарним филмом „Тина", који прати њен приватни и професионални живот, уз архивске материјале, старе снимке и њено лично сведочење како се борила да опстане у свету музике, упркос мрачним стварима које је претрпела.
У априлу ће у преводу на српски језик бити објављена и књига „Моја љубавна прича“ у издању „Сезам бука“, у којој Тина Тарнер говори о протекле две деценије свог живота у Швајцарској, уз своју највећу љубав – Ервина Баха, ког је упознала још 1986. године у Немачкој. За њега се удала у 73. години, након везе која је трајала 27 година.
Последњих година поново је доживела многе тешке тренутке. Поред болести, можданог удара и рака, пре неколико година изгубила је и сина који је извршио самоубиство.
„То је њена прича о кризи коју је преживела. Не љубавној кризи, јер ова књига описује, пре свега, велику љубав, већ здравственој кризи у којој се нашла због отказивања бубрега и о томе како јој је муж спасио живот давши јој свој бубрег“, каже Срђан Стојановић.
