Међу хуманим предузетницима ових дана истакли су се месара „Јевтић“ из села Липолист код Шапца и пекара „Класа“ у Врбасу.
Солидарни људи: Никог неће оставити гладног
Јевтићи се иначе баве извозом стоке. Осмог марта ове године отворили су месару, кетеринг и мали ресторан. Оброке обично спремају за фирмe, а оне који остану као вишак решили су да дају онима који немају услове да се прехране.
Зато од ове недеље улаз њихове касапнице краси натпис: „Месара ’Јевтић‘ никога неће оставити гладним“.
„Због временских услова, остајало нам је сваког дана по 10, 15 оброка које смо разносили људима који не могу себи да их приуште. Има четири, пет породица, од по четири до осам чланова, које редовно долазе код нас. После пет сати покупе, имамо њихове телефоне, позовемо их и они дођу или им однесемо“, предочава за Спутњик власник месаре Дарко Јевтић.
Код Јевтића је запослено 14 људи. Дневно припреме укупно око 70 оброка. На јеловнику су свињски и јунећи гулаш, пилећа и јунећа крем чорба, пасуљ, ћуфте...
„Људи су захвални. То је неизмерно. Кад погледате како изгледају… Стварно ми буде жао. У сваком селу имате по једну кухињу која се бави готовим јелима и којој остаје 10, 15 оброка дневно, али нико неће да да него баци. Не може само јавна кухиња све да скува. Било би најбоље да се неко и тиме бави“, позива и друге да помогну Јевтић.
Јевтићима ово није први пут да чине хумано дело, нити су у томе усамљени. Пекара „Класа“ из Врбаса бесплатно дели хлеб онима којима је најпотребнији. Они су ту акцију започели 28. фебруара ове године, а трајаће, како су из пекаре истакли, све док траје и борба са вирусом корона.
Осим бесплатног хлеба, пекара „Класа“ издваја и новац из месечних прихода како би помогла болесној деци и сиромашним породицама.
Пункт са храном у Београду
Од првог „закључавања“ Србије у марту прошле године, гладнима помаже и организација „Солидарна кухиња“, коју је тада основала група од неколико пријатеља, а која данас броји око 200 активиста, који кувају, развозе и деле храну.
„Кренули смо стихијски да правимо храну, да делимо мале количине, али смо се брзо организовали и почели да правимо по 100 оброка дневно. За време првог ’закључавања‘ сваког дана смо делили храну. Сада имамо пункт где делимо храну средом, суботом и недељом код Вуковог споменика. Сваки пут кад дођемо поделимо по 120 оброка. Оно што нас разликује од других организација је то што се финансирамо искључиво од ситних донација, што значи да се не пријављујемо за фондове, не узимамо паре од фирми, али узимамо робу која је пред истеком рока трајања. Нама је циљ, с једне стране, да помогнемо људима којима је потребна храна, а с друге да ширимо идеју солидарности“, појашњава рад „Солидарне кухиње“ активиста Александар Врачарић.
Социолог Владимир Вулетић напомиње да оваква дела развијају колективну свест о томе да значајан део становништва има и купује више хране него што му је потребно, што подстиче људе да се организују и поделе вишкове хране онима којима је она заиста потребна.
„Мислим да примера солидарности и хуманости има много више, али ми једноставно видимо оно што је медијски пропраћено. Ово је добар пример да се упути апел локалним заједницама и медијима да такве случајеве промовишу и да се нађе начин да људи који то раде добију неку врсту подршке од локалне заједнице, а можда чак и олакшице, било пореске или друге, да би то постало масовније“, сматра Вулетић.
Према подацима Републичког завода за статистику из 2019. године, 23,2 одсто грађана је у ризику од сиромаштва, док од скоро седам милиона становника Србије седам одсто није могло да задовољи основне животне потребе, односно живи у апсолутном сиромаштву.
Како су из Црвеног крста рекли прошле године, Народну кухињу у Србији користи око 34.000 корисника, од којих су трећина деца.
Прочитајте још:
