Геном комараца, који су сакупили научници из Русије и Сједињених Америчких Држава, борбу против маларије ће учинити једноставнијом. Нови подаци ће помоћи у проналажењу региона гена одговорних за пренос болести.
У истраживању, које је почело 2018. године, учествовали су експерти са Политехничког института Вирџинија, Универзитета Џорџа Вашингтона и Универзитета ИТМО. Рад је објављен у часопису „GigaScience“.
Стечено знање ће помоћи да се утиче на одређене врсте, тако да комарци који носе маларију престану да пију крв или да не преносе паразите. Раније су научници имали само референтни геном једне врсте „Anopheles gambiae“, а сада имају још два врсте комараца афричке маларије „Anopheles coluzzii“ и „Anopheles arabiensis“.
„Прикупљање генома комараца је задатак средње тежине. Са једне стране, он има прилично велики геном – око 300 милиона симбола, само десет пута мање него код људи. Са друге стране, комарци имају само три пара хромозома, а не 23 као што има човек. С обзиром да се од једног комарца добија мала количина генетског материјала, ми смо користили материјал целе колоније, односно ДНК многих јединки који улази у секвенатор (уређај који се примењује за одређивање реда нуклеотида у ДНК-а молекулу). Као резултат, видимо све појединачне разлике комараца које би требало изнивелисати како би се сакупио референтни геном“, рекла је сарадница Научно-образовног центра за разноликост генома ИТМО Антона Замјатина.
Геном је издвојен на Политехничком универзитету у Вирџинији, где се читаве колоније инсеката држе ради експеримената. Затим су стручњаци Универзитета ИТМО почели да га састављају. Руски научници планирају нове пројекте, везане за састављање референтних генома других врста маларијских комараца.
Укупно је 400 врста инсеката окарактерисано као маларични комарци, али се 30 врста сматра преносиоцима маларије.
Маларија се другачије зове и паразит „Plasmodium“, кога преносе комарци на људе приликом убода. Како би се борили против болести, важно је да се разуме како се стварају разлике на генетском нивоу у понашању у исхрани комараца-носиоца и њихових безопаснијих „рођака", нагласили су стручњаци универзитета.
Прочитајте још:
