„Можда се то некоме не свиђа, али то је чињеница. У супротном бисмо имали потпуно другачију ситуацију“, рекао је он на састанку сталне парламентарне комисије за спољне односе.
Истовремено, министар је истакао да се не слаже са тим да Јерменија и њена спољна политика зависе од Русије.
„Русија је и даље наш стратешки партнер и ценимо то“, додао је.
Говорећи о Организацији договора о колективној безбедности (ОДКБ), Ајвазјан је рекао да она „заузима важно место у архитектури безбедности“ Јерменије, али да се Јереван није обраћао ОДКБ током борбених дејстава у Карабаху.
Такође, министар сматра да су копредседници Минске групе ОЕБС-а подбацили у решавању ситуације око Карабаха.
„Рат је показао неуспех копредседника Минске групе ОЕБС-а. Они су позвани не само да створе повољну атмосферу за решавање проблема преговарачким путем, већ и да искључе војно решење проблема. Почетак рата у Карабаху, 27. сепмбар 2020. године, показао је да су они подбацили у оквиру свог мандата“, рекао је Ајвазјан.
Шеф јерменске дипломатије је додао да је Јереван заинтересован за обнављање преговоре са Бакуом у оквиру Минске групе ОЕБС-а.
Минска група ОЕБС-а основана је 1992. године како би се подстакло мирно решавање сукоба око Нагорно-Карабаха. Копредседници групе су Русија, Сједињене Америчке Државе и Француска, а у њу улазе Азербејџан, Јерменија, Белорусија, Немачка, Италија, Шведска, Финска и Турска.
Крајем септембра 2020. године у Нагорно Карабаху су настављена борбена дејства која су била наставак дуготрајног сукоба и довела до жртава међу цивилним становништвом. Стране су неколико пута покушавале да закључе примирје, али је на крају успешан био трипартитни споразум постигнут у ноћи 10. новембра.
Уз посредовање Москве, Азербејџан и Јерменија су се договорили да у потпуности прекину ватру и размене заробљенике и тела погинулих. Јереван је такође предао Бакуу Келбаџарски, Лачински и Агдамски рејон. Осим тога, у региону су стационирани руски мировњаци.
Прочитајте још:
