Буру је подигао министар правде Владимир Лепосавић који је одговарајући на посланичко питање изјавио да је спреман да призна да је у Сребреници почињен геноцид тек кад се то и недвосмислено утврди, али је и оспорио легитимност суда у Хагу.
Уз очекиване рекације из Сарајева, одмах су се огласили амбасадори САД и Велике Британије, практично поручивши новој власти да колебању нема места, да се у Сребреници десио геноцид што су, како наводе, потврдила два међународна суда на основу бројних доказа.
Може ли крхка нова власт са тек једним местом више у парламенту Црне Горе у односу на бивши режим ДПС-а Мила Ђукановића, себи да дозволи дисонантне тонове у односу на Запад. Поготово као чланица НАТО и земља на путу ка Европској унији.
Запад притиснуо Подгорицу због Сребренице
Рајко Петровић са Института за европске студије сматра да Лепосавић није негирао почињени злочин, нити је омаловажавао жртве, него је изрекао оно што су многи који се стручно баве том темом одавно потврдили, да Међународни суд правде у Хагу није кредибилна институција. Зато сматра да је овај пример показатељ да многима не само у региону, већ и у самој Црној Гори, засмета уколико неко покрене било какво питање које је на корист српског народа.
„Реакције амбасада САД и Велике Британије у региону довољно говоре у прилог томе да постоји та одавно разрађена идолошка матрица НАТО-а и западног политичког блока коју земље чланице, посебно оне мале по величини територије и војној снази не би смеле да крше. То је случај и са Црном Гором. Знамо да је она за НАТО од изузетног значаја пре свега што блокира излаз Србије као потенцијалног руског савезника на Јадран, на топло море, што је по мишљењу стручњака и био главни циљ идеје о осамостаљењу Црне Горе 2006. године“, каже Петровић за Спутњик.
Влада неће бити уздрмана
Он не сумња да Запад има механизме за кажњавање непослушних, али ипак, не сматра да би могао да дође у питање опстанак нове црногорске владе.
„Мени се чини да ће ова влада Здравка Кривокапића ипак опстати без обзира на овакве, из перспективе Запада, инциденте, јер она мање-више представља неки компромис свих заинтересованих актера. Видимо да та влада није срушила неке темељне спољнополитичке принципе Црне Горе, недодирљиво је чланство у НАТО-у, пут ка ЕУ, нису се дирала ни обележја државе. Са друге стране, српски народ као политички фактор дефинитивно лакше дише у овој Црној Гори након августа 2020. године“, истиче наш дсаговорник.
Битка за попис најважнија
Петровић сматра да је ово неки прелазни период у наредне нешто мање од четири године, а да ће ове године највећа битка бити вођена приликом пописа становништва о националном, верском, језичком изјашњавању и у њу ће сигурно бити умешани Запад и НАТО.
„Јасно је да Црна Гора у оваквим околностима са оваквим наслеђем не може много пута да каже НЕ НАТО-у, или званичном Вашингтону, па ни званичном Бриселу“, истиче он.
Он тако види и реаговање Владе Црне Горе после саопштења званичника Вашингтона и Лондона.
Влада је истакла да поштује континуитет међународних обавеза Црне Горе, као и одлуке свих међународних институција, па и Декларацију о прихватању резолуције Европског парламента коју је усвојила Скупштина Црне Горе 2009. године. Њоме се осуђује злочин геноцида у Сребреници почињен 1995. године, као и сви други ратни злочини почињени током сукоба на просторима бивше Југославије.
Влада је, међутим, нагласила и то да нити жели, нити може да мења одлуке међународних судова, али ни да једне народе проглашава геноцидним, а друге светим, јер је сваки злочин појединачан, има конкретне извршиоце и конкретне жртве.
Влада поштује одлуке претходне
Петровић сматра да Владу Црне Горе суочену са наслеђем које јој је оставила претходна не треба осуђивати због оваквих потеза.
„Влада Црне Горе је у обавези да поштује све што је претходна влада усвојила, поготово када је реч о међународним конвенцијама које се ратификују у парламенту и добијају снагу закона. Очигледно је да са друге стране, Влада Црне Горе потенцира да није та која ће се прикључити том 'лову на вештице' на српски народ као јединог кривца и одговорног за злочине који су се дешавали деведесетих година на простору бивше Југославије“.
У том смислу је њихова ограда на месту и видљива је промена у односу на Мила Ђукановића који је био отворено антисрпски, стављајући се на страну званичног Сарајева, Тиране, или Загреба, каже наш саговорник.
Биће притисака
Аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да ће притисака на нову владу Црне Горе бити при сваком дисонантном тону са Западом. Он не сумња да ова влада о свим дешавањима на простору бивше Југославије и геоплитичким односима на Балкану има другачије мишљење од оне Мила Ђукановића, али и да се уздржава да наступи јасно до краја како не би изазвали непријатељство Запада.
„Црна Гора не може да уради много тога. Не може да изађе из НАТО, не може да измени геополитички курс, али може да спречи да власт буде до те мере инкорпорирана у правни, образовни, медијски систем и да се грађани васпитавају у духу самопорицања“, каже он за Спутњик.
Он не сумња да ће бити констатнтног притиска Запада, али и да и он има границе до којих може да иде и да то не може да угрози власт у Црној Гори.
„Ако би прешао те границе онда би вероватно изазвао и по себе проблеме. Запад је успоставио поредак који у великој мери задовољава његове интересе и вероватнио неће да рескира отварање пандорине кутије и нову геополитичку прерасподелу“, мишљења је Анђелковић.
