Гигантски брод "Евер Гивен" услед неповољних временских услова заглавио се 23. марта у Суецком каналу и блокирао поморски саобраћај. Бројне светске компаније забележиле су милионске губитке због кашњења робе натоварене на бродове којима је пролаз био онемогућен после блокаде канала. На бродовима је била заробљена роба из целог света, између осталог и намештај, грла стоке и нафта, наводи РТС.
Брод је коначно делимично одблокиран јуче, 29. марта, али саобраћај још није успостављен. Претпоставља се да ће бити потребна три и по дана за нормализацију протока бродова. Тренутно на пролаз чека 367 бродова из целог света, према информацијама светских медија.
Суецки канал, који спаја Медитеран и Црвено море, односно Атлантик и Индијски океан, једна је од најважнијих и најпрометнијих саобраћајница на свету којом се обавља 12 процената целокупне светске трговине. Током 2020. године, овом рутом је прошло преко 18.800 бродова, односно око 51 брод дневно.
Вештачки канал, прокопан од луке Порт Саид на северу до Суеца на југу, пресеца Суецки земљоуз и раздваја Африку и Азију. Грађен је 10 година и званично пуштен у рад 17. новембра 1869. године. Канал је данас дугачак 193 километра, а кроз историју је неколико пута прошириван и продубљиван како би се прилагодио развоју модерних бродова.
Древни канали
Идеја о повезивању Средоземног и Црвеног мора није настала у модерном добу, већ датира око 4000 хиљаде година уназад, како пише званични сајт Suez Canal Authorty. Још 1874. године пре нове ере, египатски фараон Сенусрет III први je ископао канале који су повезивали два мора са реком Нил.
Овај канал је током векова неколико пута напуштан и затваран, а затим реконструисан и поново отваран.
Персијски цар Дарије (522 – 486 п. н. е) је иницирао једну од реконструкција и остаци његовог канала и данас се могу видети у сувој речној долини Вади Тумилат, источно од Нила.
Први покушаји изградње модерног Суецког канала који би директно повезао Медитеран и Црвено море приписују се Напоелону Бонапарти. Ипак, због погрешних прорачуна који су утврдили наводну велику разлику између нивоа два мора, пројекат је ипак напуштен.
Модерни Суецки канал
Група француских интелектуалаца је још 1833. године желела да изгради канал, али нису успели да убеде тадашњег кедива, Мухамеда Алија Египатског. Ипак, француски архитекта Фердинанд де Лесепс је 1858. године постигао концесиони договор са кедивом Саид пашом. Тада је основана и Компанија Суецки канал у којој је удео имао и Египат.
Изградња канала је Египат довела у велике дугове па је британска влада 1875. године откупила египатске деонице. Светске силе су 1888. потписале Константинопољску конвенцију која наводи да је канал отворен за бродове свих нација, у миру и у рату.
За Велику Британију је Суецки канал био од виталног значаја за одржање колонијалних интереса и поморске моћи. Председник Египта Гамал Абдел Насер је 1956. године национализовао канал, што је навело британске и француске трупе да у сарадњи са Израелом изврше инвазију те је дошло до затварања канала. Тај догађај се назива Суецка криза и трајао је до 1957, када је канал поново отворен.
Друго затварање канала догодило се 1967. године након напада Израела на Египат, чиме је отпочео Шестодневни рат (или Арапско–израелски рат). Након овог сукоба, канал је поново отворен 1975. године. Од тада саобраћај Суецким каналом функционише неометано.
Ипак, након актуелне кризе са заглављеним бродом "Евер Гивен", постављају се бројна питања о одговорности и факторима који су довели до ње.
Прочитајте још:
