Према тим плановима, војска ће имати „пресудну улогу“ у добијању подршке од регионалних партнера и у стварању њихове зависности од САД, удаљавајући их тако од утицаја Русије и Кине, објавио је амерички „Дифенс њуз“, један од најутицајнијих и најстаријих војних часописа у тој земљи.
„Ривалство великих сила“, како је наведено у плановима, протеже се на многе сфере утицаја, не само на надметање у војној снази. Међу тим сферама су „мека моћ“, помоћ код несрећа, економски односи... Термин „ривалство великих сила“ користи се у америчкој политици још од 2017. године, када је наведен у националној безбедносној стратегији Беле куће.
Аутор једног од таквих планова је начелник генералштаба америчке војске Џејмс Мек Конвил, који пише да је надметање великих сила „игра без престанка“.
Према наводима „Дифенс њуза“, предлози ових планова само су део веће стратегије окретања концепту ратовања који укључује више слојева, а састоји се од фаза надметања, кризе и конфликта. То је, у основи, прекрајање улоге америчке војске у глобалним односима, која је до сада била задужена за моћ на копну, мору, у ваздуху, сајбер-простору и одскора у свемиру.
Други план који је такође предложен, објашњава због чега је улога војске важна у ривалству са Кином и Русијом.
„До 2040. године, Кина и Русија ће искористити све инструменте своје националне моћи како би подриле односе САД и њихових савезника и партнера, развијајући у исто време сопствена безбедносна партнерства“, наводи се у том плану.
„То ће довести до хаотичног међународног окружења где је линија између конфликта и мира замућена. Како Кина и Русија настављају да модернизују своје војске, америчкој армији биће веома тешко да их одврати од недозвољених и агресивних поступака“, стоји у том плану.
Другим речима, САД морају да ангажују све могуће алате како би удаљили друге нације од Русије и Кине, „штапом и шаргарепом“ или „милом или силом“.
Према тим плановима, америчка војска може да игра велику улогу у уверењу неке нације да је боље бити на страни САД него на страни Русије или Кине, било да је то због тога што је Вашингтон ефикаснији у реаговању на безбедносне проблеме или природне и друге катастрофе или зато што су армије тих земаља у великој мери испреплетене са америчком у разним операцијама.
„Репутација снаге и поузданости је значајна корист у надметању, која може довести до тога да противници одустану од такмичења или да траже мање амбициозне циљеве и сарадњу уместо ривалства“, наводи се у тим документима.
Како се додаје, „војска у томе доприноси тиме што је смртоносна, компетента, кредибилна снага и што је као ткава препозната међу савезницима и партнерима, али и међу противницима“.
Као пример је наведена „дипломатија топовњача“ америчке морнарице, чији бродови упловљавају у луке широм света. Међутим, ови планови предвиђају и „превентивно присуство“ америчких војних база широм света, како би САД могле прве да реагују у пружању помоћи код локалних катастрофа. Оне би, такође, обезбедиле и брз војни одговор у случају потребе.
У плановима се предвиђа и значај великих међународних вежби како би се изградиле и одржале везе. Предвиђена је и размена војног кадра, дељење обавештајне и логистичке подршке, између осталог.
Прочитајте још:
- Шта чека свет: У 2021. кључна „непозната“ стиже из Америке – доноси конфликт са Русијом и Кином
- Запад стрепи кад јача сарадња Русије и Кине
- Припрема за следећи рат: Америка усађује мантру да су Русија и Кина посегле за нуклеарним оружјем
