Древни Грци користили су сложени инжењерски подухват, Механизам антикитера, за предвиђање кретања и помрачења небеских тела и заправо је први аналогни рачунар у историји.
Тим истраживача са Универзитетског колеџа у Лондону искористио је сва досадашња истраживања на уређају.
Водећи аутор студије, професор Тони Фрит, објаснио је да је његов тим уз помоћ натписа на механизму и математичком моделу кретања планета успео да реконструише рачунарски модел механизма преклапања зупчаника.
Њихов модел репродукује кретање сваког зупчаника и ротирајућег диска у механизму. Приказује како је уређај радио док је радио. Како се планете, Сунце и Месец, крећу на предњој плочи уређаја – наравно, под претпоставком да су се читава небеса окретала око Земље, пише „Лајв сајенс“.
„Успели смо да повежемо доказе у фрагментима А и Д са механизмом за Венеру, који тачно моделира њен 462-годишњи однос планетарног периода са зупчаником са 63 зуба који игра пресудну улогу“, објашњава истраживач Дејвид Хигон.
Коаутор студије Адам Војцик указује да је „ово кључни теоријски напредак о томе како је космос реконструисан у механизму“. Сада Фритов тим планира да спроведе даље студије како би „показао своју одрживост радећи то са древним техникама“.
Механизам антикитера
Механизам антикитера пронађен је у олупинама римског трговачког брода у близини грчког острва Антикитера. Олупина је датирана од 150–100 година пре нове ере. Првобитно кородиран грумен бронза била је мало занимљив све док 1902. године није примећено да садржи зупчанике. Испоставило се да је реч о некаквом механизму који се састоји од три велика и неколико десетина мањих делова. Тада такви сложени механизми нису били познати из тог времена, па се претпостављало да је реч о средњовековном сату који је случајно пао на олупину.
Уређај величине кутије за ципеле је тешко оштећен. До данас је преживела само око трећина механизма (подељена на 82 фрагмента). Прво озбиљно истраживање уређаја појавило се 1974, када је откривен 31 зупчаник и утврђена намена уређаја.
Тим научника под вођством Мајка Едмундса са Универзитета у Кардифу испитивао је 2005. Механизам антикитера користећи ЦТ скенер. Ове студије су откриле раније невидљиве компоненте механизма и натписе који су описивали шта показује плоча уређаја. Испоставило се да се сачувани део састоји од 37 бронзаних зупчаника пречника од 1 до 17 цм, вођених ручицом на бочној страни уређаја.
Након даљих истраживања 2016. године, цела ствар је затворена у кутију висине око 30 цм, ширине 17 цм и дубине 9 цм. Страга су била два диска са календаром са датумима очекиваних помрачења Месеца и Сунца. Механизму недостаје велики предњи део, али научници се слажу да сложени системи зупчаника који се користе за израчунавање кретања небеских тела по небу.
Тренутно се сви пронађени фрагменти Механизма антикитера, датирани између 200. и 100. године пре нове ере, чувају у Националном археолошком музеју у Атини.
