Руски снајпериста, рођен у Грузијској Совјетској Социјалистичкој Републици, 5. маја 1999. године је тешко рањен, после рата је живео у Власотинцу, а пре неколико година се његова породица преселила у Београд, где је и преминуо од последица заразе вирусом корона.
Поштоваоци његовог дела из Сремске Митровице су осликали мурал са његовим ликом, како би му одали почаст за херојска дела и борбу за српски народ на Косову и Метохији, током НАТО агресије.
„Ја се с поносом сећам тих голобрадих младића са којима сам имао част да браним ову земљу јунака од вековних душмана“, гласи порука уз мурал, која остаје иза Андијева.
„Тешко је прихватити чињеницу да је отишао на вечни починак мој ратни друг, мој брат. Од оног априлског јутра 1999. године до данас били смо један уз другога. У свим мојим тешким тренуцима и трагедијама био је уз мене. Био је мој штит, претходница и заштитница. Био је одани пријатељ, члан моје породице. Таквих људи је мало и све мање. Реч је за њега била светиња и пре би дао главу него погазио реч. Свакоме је помгао на различите начине, био је људски див и зато га је Србија волела. Волели су га обични људи које је сретао, волела га је омладина коју је сретао“, навео је, између осталог, Делић.
Алберт је на вечни починак испраћен у Београду, на Централном гробљу, уз песму „Видовдан“.
► Испраћај Андијева на вечни починак уз „Видовдан“: Ковчег са телом чували његови саборци /фото/
► Мурал руском добровољцу Алберту Андијеву осликан у близини Дома омладине у Београду /фото/
► Србија изгубила брата по оружју, отишао је Алберт Андијев, Рајевски наших дана /видео, фото/
