Извештај, који се објављује последњих 45 година, обухвата процену стања међународно признатих појединачних, грађанских, политичких и радничких права, утврђених у Универзалној декларацији о људским правима и другим међународним споразумима у 200 светских земаља.
У овом документу се наводи да су у 2020. години земље морале да се суоче са јединственим изазовима због ширења корона вируса, као и да пандемија није утицала само на здравље појединаца, већ и на њихове способности да безбедно уживају у својим људским правима и основним слободама.
Како се наводи, неке владе су кризу користиле као изговор да ограниче права и учврсте ауторитарну владавину, друге су се ослањале на демократске вредности и процесе, укључујући слободу штампе, транспарентност и одговорност, да би информисале и заштитиле своје грађане.
Оцењује се да су жене и деца суочени са повећаним ризиком, јер се распрострањеност родно заснованог и породичног насиља повећавала због закључавања и губитка традиционалне социјалне заштите.
Посебну рањивост, додаје се, искусиле су остале маргинализоване групе, укључујући старије особе, особе са инвалидитетом и ЛГБТ особе.
Србија - изазови у области људских права
У делу извештаја који се односи на Србију наводи се да су претходну годину обележили значајни изазови у области људских права.
Истиче се да је Влада постигла значајан напредак у решавању захтева из периода Холокауста, укључујући и стране држављане.
Такође, по том закону омогућено је јеврејској заједници да подноси захтеве за повраћај имовине без ограничавања права будућих подносилаца захтева.
Такође, у извештају се истиче да у земљи у датом периоду није било политичких хапшења, али оцењено је да у великом броју области постоје ограничења која се односе на слободу изражавања, претње насиљем, корупцију на високом нивоу, насиље према припадницима ЛГБТ заједнице.
"Влада је предузела кораке за идентификовање, истрагу, кривично гоњење и кажњавање званичника који су починили кршења људских права, како у полицији, тако и на другим местима у Влади, а након што је јавност сазнала за те злоупотребе, наводи се у извештају, али, на основу примедби многи посматрачи сматрају да бројни случајеви корупције, друштвеног и породичног насиља, напада на цивилно друштво и других злостављања пролазе непријављено и некажњено", пише у извештају.
Забележено је и да су међународни посматрачи оценили да је држава на ефикасан начин организовала парламентарне изборе 21. јуна у тешким околностима, али су "доминација владајуће странке, онемогућен приступ опозиције медијима, као и недостатак медијске разноликости - бирачима ограничили могућност избора".
Проблем корупција и некажњивост полиције
Наводи се да су да су упркос одређеном напретку у позивању корумпираних полицијских службеника на одговорности и даље корупција и некажњивост полиције проблем, али истиче да су током године стручњаци из цивилног друштва приметили да је квалитет полицијских унутрашњих истрага наставио да се побољшава.
"У првих девет месеци, Сектор унутрашње контроле Министарства унутрашњих послова поднео је пет кривичних пријава против шест полицајаца због основане сумње да су починили кривично дело злостављање и мучење. У истом периоду, Канцеларија за унутрашњу контролу министарства поднела је 115 кривичних пријава и три анекса против 127 службеника и цивилних службеника министарства", наводи се у извештају.
Када се ради о стању у затворима наводи се да су услови у њима понекад тешки због физичког насиља и пренатрпаности, али се истиче да је побољшано то што се ради на изградњи нових затвора и примени алтернативних санкција.
У документу се скреће пажња на судбину браће Битићи, америчких држављана, албанског порекла, као и на то да је специјална известитељка Уједињених нација за вансудска погубљења Агнес Каламар властима Србије послала писмо у ком је наведено да држава према међународном хуманитарном праву и домаћим правним инструментима има обавезу да истражи кривичну одговорност команданата и претпостављених, укључујући команданта полиције Горана Радосављевића и Властимира Ђорђевића за убиство браће Битићи.
У документу је закључено да Влада Србије није постигла значајан напредак у обезбеђивању правде за жртве, као и да је нејасно до које мере су власти Србије активно истраживале случај.
У извештају се наводи и да су за злочин у Сребреници 1995. у Босни и Херцеговини током 2020. одржана три рочишта.
"Кривичне истраге и поступци у вези са ратним злочинима деведесетих година прошлог века углавном су стагнирали. Према независним посматрачима, претреси који су одржани често су резултирали одлагањима и ограниченим напретком", наводи се у извештају.
Ограниченост независних медија
У делу који се односи на независно судство наводи се да су судови и даље подложни корупцији и политичком утицају.
Када се ради о одлукама Уставног суда истиче се да је Влада генерално поштовала одлуке тог тела.
Што се тиче слободе медија, Стејт департмент се позива на извештаје невладиних организација "Фридом хауса" и "Репортера без граница" у којима се наводи да је у Србији често опасно бити новинар, да се лажне вести шире великом брзином и да постоји неуравнотежена медијска покривеност и велика количина непроверених вести, као и да су независни медији ограничени у изражавању најразличитијих ставова.
Оцењује се и да представници владе имају и даље далеко већу медијску покривеност од опозиционих политичара, али и да нема података да је влада ограничила или омела приступ Интернету, надгледала приватну мрежну комуникацију или цензурисала онлајн садржај.
Када се ради о насиљу у породици, у извештају се помиње да влада није ефикасно спроводила закон, а као доказ наводе да је до средине августа убијено 16 жена у породичном насиљу.
Извештај се позива на наводе женских организација које истичу недостатак правовремене и ефикасне институционалне реакције, недостатак одговора на пријаве о насиљу и тенденцију власти да минимализују околности које утичу на безбедност преживелих, пренео је Танјуг.
