У Бугарској ће се 4. априла одржати парламентарни избори на којима ће гласачи изразити свој став према политичким и корупцијским скандалима који су потресли земљу 2019. и 2020. године.
Какви догађаји би могли да утичу на положај владајуће коалиције коју предводи странка „Грађани за европски развој Бугарске“ (ГЕРБ) на челу са премијером Бојком Борисовим?
Тајанствена жена и пакети евра
У јуну су медији објавили фотографије из премијерове спаваће собе у чијем се ноћном ормарићу могло видети оружје, пакети евра и златне полуге. Касније је Борисов објаснио да му је све ове предмете подметнула нека жена док он није био у соби.
Председник Румен Радев рекао је да ЕУ жели да европска средства иду грађанима, а не у ноћни ормарић премијера, а Бугарска социјалистичка партија (БСП) позвала је Борисова да сам финансира своју предизборну кампању, кад већ има толико новца.
Приватни дворац на јавној површини
Почетком јула становници Бургаса на Црном мору почели су да се жале да не могу да стигну до плаже у парку „Росенец“ где се налази „дворац“ Ахмеда Догана, оснивача и бившег председника протурске странке „Покрет за права и слободу“ (ДПС). Зграда је подигнута на јавној површини, а чувају је владине службе.
Бивши министар правде Христо Иванов је стигао до места чамцем и покушао да изађе на обалу у парку, али му стражари то нису дозволили, објашњавајући да је у питању приватно власништво. Политичар је написао жалбу полицији.
Према речима Иванова, овај инцидент је показао како се „заузима територија Бугарске и како се заузима држава“.
Инцидент је изазвао озбиљан одјек: шеф Националне гарде је дао отказ, а у Бургасу су се одржали протести.
Неуспела оставка Борисова
Тужилаштво је 9. јула дошло у администрацију председника Румена Радева ради претреса, а два званичника администрације су ухапшена због сумње да су одала државну тајну. У Бугарској су почели протести у знак подршке и председнику и влади. Председник Румен Радев је више пута кабинет министара и главног тужиоца називао „мафијом“ и захтевао њихову оставку.
Као одговор на незадовољство становништва, премијер Борисов је предложио нацрт новог устава, који је припремила његова странка ГЕРБ. Шеф државе је рекао да премијер својим понашањем омаловажава народ и затражио је превремене парламентарне изборе.
Међутим, до тога није дошло: премијер је рекао да мафија покушава да сруши владу, па стога он неће поднети оставку.
У новембру је бугарски парламент одбацио предлог ГЕРБ-а за сазивање Велике национале скупштине са 400 посланика ради гласања о нацрту новог устава. Раније је премијер обећао да ће поднети оставку истог дана се сазове састанак, тако да је на крају Борисов задржао своју фотељу, а гласања о новом уставу није било.
Спорови око пензија и руске вакцине
На изборима 4. априла учествоваће укупно 30 партија и политичких удружења.
Главна борба за поверење бирача традиционално се одвија између владајуће странке ГЕРБ и њеног главног противника — Бугарске социјалистичке партије (БСП) Корнелије Нинове, односно између партија које у парламенту представља највећи број посланика.
Од стране социјалиста, против странке премијера непрестано се чују оптужбе за неконтролисану расподелу новца становништву, која је усмерена на освајање гласова. На ГЕРБ сваљују кривицу и за неуспех кампање вакцинације, као и за неспремност да преузме одговорност и купи вакцине без претходног одобрења ЕУ.
ГЕРБ, заузврат, позива противнике да не отварају питање повећања исплата пензионерима и замера социјалистима због чињенице да када је средином деведесетих на челу кабинета министара био лидер БСП-а Жан Виденов, „пензија је износила три долара“. Позиве БСП-а за куповину кинеске или руске вакцине, које Европска агенција за лекове није одобрила, владајућа странка назвала је покушајем саботаже вакцинације у Бугарској.
Треће место по броју мандата у актуелном парламенту заузима протурски „Покрет за права и слободе“ (ДПС), који противници ГЕРБ-а оптужују за тајно управљање државом.
Замерке Скопљу
Четврто место у парламенту заузимају коалициони партнери ГЕРБ, „Уједињене патриоте“ чији су део ВМРО БНД, НФСБ („Национални фронт за спас Бугарске“) и Атака. Најистакнутији политичар у овом удружењу је лидер ВМРО БНД Красимир Каракачанов, који је на позицији министра одбране.
Под Каракачановим Бугарска је купила нове ловце Ф-16 и заменила њима летелице МиГ-29, а сада је у процесу преговора о куповини нових патролних бродова и оклопних возила.
Партија Каракачанова када је реч о теми традиционалних породичних вредности, инсистира на томе да је брак заједница искључиво између мушкарца и жене.
Међутим, најчешће оштре изјаве из ВМРО дају се о суседној Северној Македонији — странка захтева да Скопље престане да присваја историју Бугарске и призна да македонска нација и језик потичу од Бугара и бугарског. У ВМРО БНД инсистирају на томе да су се Македонци као нација појавили тек после 1944. године и да су им језик смислили и распространили Коминтерна и Југославија.
Пето место заузимају посланици који нису део ниједне посланичке групе — међу њима има чланова ГЕРБ-а, БСП-а, Атаке.
Шесто место заузима посланичка група „Воља. Патриоти Бугарске“. Њихов председавајући Веселин Марешки позива бираче да не верују БСП-у који „за 30 година није ништа учинио са онима који пљачкају Бугарску“, и захтева да се одмах обуставе споразуми о модернизацији војске. У исто време, „Воља“ је лојална влади и подржала је нацрт новог устава који је представио ГЕРБ.
Бизнис зависи од политичара и олигарха
Од недавно формираних политичких удружења, на изборима ће учествовати:
Партија „Постоји такав народ“ Славија Трифонова. По мишљењу представника странке, у Бугарској влада монопол, па развој бизниса зависи од политичких и олигарских кругова. Подсећамо да је Трифонов и раније активно учествовао у политичком животу земље: 2016. године је на његову иницијативу одржан референдум, током којег је предложено смањење износа субвенција за странке и увођење већинског система за избор народних посланика. Да би амандмани ступили на снагу, недостајало је још 12 хиљада гласова; укупно је у гласању учествовало три и по милиона бирача.
Удружење „Демократска Бугарска“. Летњи протести започети су управо захваљујући њеном лидеру Христо Иванову, који је скренуо пажњу на „дворац“ оснивача ДПС-а. Ова формација намерава да земљу ослободи од „корупцијског управљања ГЕРБ-а, БСП-а и ДПС-а“, залаже се за увођење видео контроле над бројањем гласачких листића на изборима и за „адекватну финансијску помоћ“ предузећима која су погођена последицама пандемије.
Бојко Борисов — извршилац туђе воље
Коалиција „Бугарска, устај!“ („Изправи се! Мутри вън!”) чији се назив односи на позиве председника Румена Радева, који се захтевао оставку владе и главног тужиоца. Председавајућа коалиције Маја Манолова сматра да се Бугарском влада иза кулиса на челу са премијером Борисовом и ТВ тајкуном, послаником ДПС-а Дељаном Певски који је 2013. године предложен за место шефа Државне агенције за националну безбедност. Занимљиво је да је Певског, као и власника „дворца“ и Бургасу Ахмеда Догана, бивши заменик ДПС-а и бивши министар пољопривреде Мехмед Дикме називао „управљачима“ државе, напомињући да је Бојко Борисов само извршилац њихове воље.
Странка бившег савезника Борисова из ГЕРБ-а, Цветана Цветанова, која је формирала своје удружење „Републиканци за Бугарску“, такође је најавила учешће на изборима. Многи чланови ГЕРБ-а су се придружили Цветановој партији, и сада се врло ограђују од своји бивших колега. Републиканци се противе реализацији пројекта „Турски ток“ и нуклеарне електране „Белене“, у чију је изградњу, заједно са другим великим страним компанијама, Росатом намеравао да инвестира. Цветанов је недавно оптужио ГЕРБ и за тајне договоре са ДПС-ом.
Борба за треће место
Анкета агенције „Медиана“ десет дана пре избора показала је да је 27 одсто испитаника спремно да гласа за ГЕРБ , а 23 одсто за БСП. Али, у поређењу са резултатима претходних избора, поверење у обе странке је значајно опало — прошли пут ГЕРБ је у парламент ушао са 33,54 одсто гласова, БСП са 27,93 одсто. Међутим, у најновијем истраживању института РЕГО БСП је, напротив, испред премијерове странке, освојивши 28,2 одсто гласова испитаника. ГРЕБ има 25,5 одсто.
Анкета „Медиане“ показује да у будућем парламенту треће место може заузети странка „Постоји такав народ“ (13,5 одсто), или ДПС (11,3 одсто), затим „Бугарска, устај!“ (6,7 одсто) и „Демократска Бугарска“ (4,7 одсто). Лист „Капитал“ наводи, ослањајући се на податке социолошке агенције Alpha Research месец дана пре избора да је још мања разлика између „Постоји такав народ“ (13,3 одсто) и ДПС (12,5 одсто).
Уколико се прогнозе потврде, Бугарска ће имати прилично разноврстан парламент у којем ће бити три актуелне парламентарне странке.
Према анкетама, око половина бирача или уопште не намерава да гласа, или се двоуми да ли да иде на гласање. Уз слабу изборну активност, како наводе новине „Капитал“, могуће је да ВМРО-БНД остане у парламенту. Сада странка Каракачанова, према подацима „Медиане“, једва прелази одређени праг од 4 одсто, као и њихови бивши партнери из НФСБ.
Ако ГЕРБ не уђе у парламент…
Према речима заменика председника ГЕРБ-а Томислава Дончева, странка неће формирати коалицију са ДПС-ом и, највероватније, радије ће наставити да ради са својим бившим партнерима, односно са ВМРО-БНД и НФСБ. Дончев је сугерисао да је у будућој влади могућа опција „кабинета са мањином на челу“.
Лидер опозиционог покрета „Постоји такав народ“ Слави Трифонов најавио је крајем марта да би његова странка могла да се уједини са „Демократском Бугарском“ и „Бугарска, устај“ ако уђу у парламент. Према речима Трифонова, ова опција ће постати „најмање зло“. Категорично је одбацио коалицију са ГЕРБ-ом, БСП-ом и ДПС-ом.
Најзанимљивији алтернативни сценарио је унија БСП-а и ДПС-а. Иначе, они су већ били у коалицији средином 2000-их. Проблем је у томе што ће се, према речима бившег заменика председника ДПС-а Османа Октаја, ова странка сложити да сарађује са социјалистима само ако ГЕРБ уопште не уђе у парламент. Имајте на уму да је то чак и теоретски немогуће.
Да ли опозиција жели промене?
Специјалиста за уставно право Наталија Кисељова описала је тренутни парламент Бугарске као „џепни“.
„Тако се назива јер га користите само када вам је потребан“, изјавила је она у интервјуу за Бугарски национални радио.
Кисељова је истакла да је током све четири године свог рада парламент покушавао да „сакрије“ премијера, имајући у виду чињеницу да се Борисов ретко појављивао пред посланицима.
„Нови људи у парламенту требало би да покушају да врате престиж који ово тело заслужује“, закључила је она.
С друге стране, по мишљењу бугарског политиколога Антонија Тодорова, странке и удружења које учествују на изборима требало би пре свега да најаве шта они планирају да „поправе и почисте“, узимајући у обзир скандале и протесте протекле две године.
„Опозиција као да не жели да се влада промени“, истакао је политиколог у уживом преносу Бугарског националног радија.
Прочитајте још:
- Анкета уочи парламентарних избора: Премијер Бојко Борисов може изгубити власт
- Бугарски новинар Американцима: Макар из пристојности се не мешајте у наше изборе
- Мапа Бугарске са Македонијом: Бугарски министар објавио необичну честитку за 8. март
