На првом турниру у 2021. години из „Светске тур“ серије, који је минулог викенда одржан у Дохи, српски баскеташи доказали су да су и даље у самом врху. Екипа Новог Сада, која је у измењеном саставу, али и даље предвођена маестралним Душаном Домовићем Булутом, освојила је друго место.
„Пружили смо заиста максимум у овом тренутку“, сумира утиске из Катара Душан Домовић Булут и додаје:
„Скупили смо се буквално два дана пред турнир. Бављење само баскетом, због целе ситуације, више није одрживо. Тамаш Ивошев игра кошарку, Страхиња Милошевић је окончао кошаркашку каријеру, прешао је на баскет, али се бави и приватним бизнисом. Ја сам био у самоизолацији четири дана пред турнир, јер ми је девојка била заражена корона вирусом. Мало смо времена провели заједно, недовољно смо тренирали, али смо заиста дали све од себе. Показали смо велику борбеност што је много важно и мислим да имамо јако велик потенцијал“.
На путу до финала Новосађани су у баскеташком „класику“ победили један од најбољих тимова света – Ригу.
„Тиме смо доказали да можемо да играмо најбољи баскет на свету. Све грешке које смо направили биле су последица неприпремљености, неуиграности и недовољног фонда тренинга, односно недостатка праве кондиције која је потребна за баскет. Против Риге, Пирана и Амстердама смо заиста показали да играмо на светском нивоу и да претендујемо да будемо најбоља екипа на свету, што нам је и циљ, а уједно смо доказали да смо тренутно најбоља домаћа екипа“, констатује Булут.
Потез који је изазвао одушевљење и бројне коментаре на друштвеним мрежама је тројка Булута уз фаул у одлучујућим тренуцима полуфиналног дуела са Ригом. Најбољи српски баскеташ и дуго година лидер на светској ранг листи, тако је из једног напада постигао чак четири поена, решио питање победника и по ко зна који пут оправдао све епитете.
Званични сајт ФИБА је овај потез окарактерисао гао класичан баскеташки „гоат“ моменат. Домовић Булут је и у прошлости много пута показао да је меч винер играч који воли да преузме одговорност у одлучујићим тренуцима. Тако је било у финалу СП против Американаца 2016, то се поновило и сада у Дохи.
Осим на терену, Душан Домовић Булут је и те како активан и ван њега, а све у служби спорта који много воли. Нови Сад ће 10. и 11. априла бити домаћин турнира за репрезентације који управо он организује. Осим селекције Србије учествоваће још Словенија, Русија, Аустрија, Турска, Холандија, Хрватска, Чешка, Белгија, Немачка, Литванија и Катар.
„И раније сам се бавио организацијом турнира, јер то је нешто што заиста волим да радим. Био сам оргнизатор и Челенџера у Новом Саду пре две године и имали смо ту срећу да смо после дуго времена једном спортском манифестацијом напунили Трг Слободе. Прошле године је требало да направимо турнир за репрезентације на СПЕНС-у, јер ми је животна жеља да играм пред пуним СПЕНС-ом. Међутим, тај турнир је морао да буде отказан, тачније померен за ову годину“.
Због целокупне епидемиолошке ситуације турнир ће се играти без присуства публике, али ће на посебан начин имати друштвено-одговаран карактер.
„Имам идеју да продајемо карте, а да сав приход наменимо обнови баскет терена у Новом Саду. Највећа инспирација за организацију овог турнира била је да се у сезони када немамо прилику за толико такмичења ми као репрезентација скупимо, тренирамо заједно, мало дружимо, развијамо тимски дух и кроз мечеве уигравамо за оно што нам предстоји, а то су Олимпијске игре“.
А када је реч о највећој светској смотри спорта у Јапану, где се према оценама бројних стручњака, српским баскеташима предвиђа медаља, Душан Домовић Булут каже.
„Србија у досадашњој краткој историји овог спорта доказала да увек иде на златну медаљу. Потенцијал екипе коју имамо је заиста велики, а та златна медаља на Олимпијским играма била би круна наших каријера и једино што бисмо прихватили као успех. Злато у Токију је једини циљ репрезентације Србије“, закључио је Домовић Булут који је са националним тимом већ освојио четири злата на светским и два злата на европским првенствима.
► Кокошков и Гудурић направили чудо у Истанбулу
► Боби гледао феноменалног Дончића, Бјелица без праве шансе у Мајамију
