Гост емисије „Спутњик интервју“, један од аутора анализе „Препоруке за ефикасније остваривања интереса Србије у САД“ коју је заједно са колегама са Факултета политичких наука и Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе израдио како би се размотрило све оно што Србија може да учини како би придобила већу наклоност америчких политичких кругова и јавности за остваривање својих националних интереса и спољнополитичких циљева, сматра да Београд треба да иде на то да се у дијалогу остане.
Останак у дијалогу са Приштином предуслов за многе ствари
„Дијалог је у последње време био много више миниран због потеза Приштине и свега онога што су радили са таксама. Па ни сада са Куртијем тај дијалог неће баш ићи глатко, али битно је да Београд не буде одговоран за то што је дијалог у стагнацији. То је предуслов за многе ствари када је реч о односима са Америком. Такође, истраживања показују да тај дијалог подржава две трећине грађана Србије и то потпуно невезано за питање Европске уније. Добро је, у крајњој линији, дијалогом решавати проблеме, иако смо у овом тренутку далеко од решења јер је очигледно да је наша визија решења далеко од ове америчке“, оцењује Крстић.
На питање, како наћи заједнички језик између Београда и Вашингтона у ситуацији када су ставови Србије и САД дубоко супротстављени по бројним питањима, пре свега по питању Косова, Крстић каже да нема сумње да би пречица за побољшање односа са Америком свакако било брзо решење и неки договор у контексту косовско-метохијског питања, или неке друге ствари попут оријентације ка уласку у НАТО или захлађење односа са Русијом и Кином.
СПЦ и српска дијаспора значајни у деловању према САД
„Међутим, ми такве ствари нисмо ни предлагали јер то није у складу са дефинисаним националним интересима Србије у Стратегији националне безбедности. Зато смо гледали како да Србија постојеће националне интересе боље артикулише у контексту односа са Америком и изнели смо низ препорука попут, на пример, јаснијег наглашавања ставова у спољној политици Србије који су подударни са САД и активније промоције Србије и српских интереса у сајбер простору. Предложена је и сарадња са утицајним тинк-тенковима и продубљивање односа са српском дијаспором у Америци. Указали смо и на то да Српска православна црква може бити изузетно значајна у деловању према САД, у смислу да СПЦ и држава координишу напоре за заштиту српске културне баштине на Косову и Метохији и да покрену заједничку кампању која би подигла свест о важности овог питања код америчких политичких актера, али и јавности“, наводи Крстић.
Промптно одговарање на глобалне иницијативе САД у смислу сарадње у борби против тероризма или оној против климатских промена, лидерство у формирању Заједничког тржишта Западног Балкана, али и активнији рад на друштвеним мрежама у смислу промоције конкретних људи из света спорта, науке и уметности који су од великог значаја за Србију, такође би могли бити пут ка томе да се Србија позитивно перцепира, насупрот стигме коју смо деведесетих година добили.
Неће бити ренесансе у односима са САД, али може бити помака
Он верује да Америка жели боље односе са Србијом и да настоји да поправи имиџ који је због трауме 1999. и 2008. године у нашој земљи оправдано негативан.
„Али, оно што није оправдано је да се заборављају и добре ствари из историје јер смо ипак имали и ратна савезништва са САД. Чињеница је да су у Вашингтону сада на кључним позицијама људи на чију је политичку социјализацију утицао и период из деведесетих година, попут америчког државног секретара Тонија Блинкена који је био у Савету за националну безбедност Била Клинтона у време НАТО агресије. Сећамо се и Бајденових изјава и жеља за копненом интервенцијом и претходно, почетком деведесетих када је предлагао бомбардовање Београда још у контексту рата у Босни и Херцеговини. Био је изузетно агресиван и непријатељски настројен према нама. Међутим, скренуо бих пажњу на то да те ствари нису једине које утичу на политику, јер је јако битан фактор улоге у датом тренутку. Наиме, када посматрамо период када Бајден више није био сенатор и није имао јако блиске односе са другим сенаторима и конгресменима који су били чланови албанског, бошњачког и хрватског лобија, него је постао потпредседник САД, он је променио улогу, а са њом и приступ и наратив“, примећује Крстић.
Бајденове посете 2009. и 2016. године су, подсећа наш саговорник, биле далеко срдачније и он је тада заступао политику „слажемо се да се не слажемо око Косова, али хајде да се повезујемо и да више не притискамо Србију“.
„Дакле, док није постао потпредседник Бајден је имао много оштрији став него касније када је дошао на ту функцију, што може да буде једна од ствари које можда могу да буду оптимистичне. Дакле, односи могу бити бољи и има неких конкретних ствари које могу да се поправе сутра или за годину, две дана. То не значи да је могуће доћи до неке ренесансе у односима у овом периоду Бајденове администрације, али макар може да не дође до пада и да се крене у правцу опоравка односа Србије и САД“, закључује Милан Крстић.
