Најбољу дефиницију људских права, према мишљењу адвоката Томе Филе дао је француски филозоф Волтер: права једног човека завршавају се са врхом његовог носа. Одатле почињу права других људи.
„Не можеш да убеђујеш људе, да говориш тако да шкодиш здрављу осталих“, наглашава Фила.
Држава против антиваксера
Питање до које границе се може ићи када се критикују вакцине против коронавируса и кампања имунизације намеће се, каже наш саговорник, не само у Србији, већ и у читавој Европи и свету.
„Цео свет се суочава са тим проблемом. Рецимо, у Француској припремају закон по коме би могао да буде ухапшен свако ко супротно говори од званичног. Значи да људска права нису баш тако апсолутна како се лаички сматра“, наглашава наш саговорник.
На примеру вакцине компаније Астра Зенека, о којој су кружиле гласине да изазива стерилитет, Фила објашњава природу ствари: без обзира на хиљаде демантија, предрасуда о овој вакцини остала је уписана у свести људи. Ако ширите такве гласине, утичете на здравље грађана и ту почиње кривично дело, категоричан је он.
„Нисам, наравно, за хапшења, али сам за финансијско кажњавање“, каже Фила.
У нашој земљи, полемике око тога треба ли се вакцинисати или не, да ли су вакцине штетне по здравље или не, углавном су се водиле на друштвеним мрежама до тренутка када су кулминирале током неколико последњих недеља. Тада су одржани антиваксерски протести у Београду, где смо могли да чујемо сијасет теорија завере о запрашивању становништва, „зрацима смрти“ и слично, а све се завршило „ковид колом“ око споменика Стефану Немањи на Савском тргу.
Неколико дана касније, још једно „ковид коло“ одиграно је у једном београдском подземном пролазу, а радио водитељ Дарко Митровић дао је отказ медијској кући за коју је радио због неслагања око питања вакцинације. Све је, на крају, кулминирало у четвртак 2. априла, када је лидерка антиваксерског покрета Јована Стојковић, са још неколико својих сарадника приведена у полицију под оптужбом за изазивање панике и нереда ширењем лажних вести. Закључак председнице српске владе Ане Брнабић је да је питање имунизације становништва питање националне безбедности земље.
Репресија није решење, али нису ни теорије завере
Ни културолог Ратко Божовић није, како каже, за репресију, привођења и затварања, али није ни за стварање конфузије у друштву. Уместо веровања, друштвом би требало да влада знање.
„Мислим да није добро бушити балон доброг усмерења у лечењу народа и спасавању опште здравствене ситуације некаквим деструкцијама, опструкцијама или колебањима. Иначе ће неупућени људи постајати још више људи који не верују“, сматра он.
Српском друштву је, према Божовићевом мишљењу, потребан још већи напор да се поверује знању и компетенцијама, а не теоријама завере, које само оптерећују здраве односе у друштву.
„Не волим када се разлике у мишљењима кажњавају репресијом, али добро је да доминира линија која припада модерним временима, знању и науци, а не страховима и дисфункцијама. Било би функционално да поверујемо да је спас свих нас појединачно и друштва као целине у вакцинисању“, закључује Божовић.
Са једне стране, информационо-комуникациона револуција допринела је демократизацији права на слободно изражавање мишљења, а с друге стране, ова револуција отворила је врата масовној производњи дезинформација, лажних вести и намерним манипулацијама, објашњава стручњак за медије Маја Вукадиновић.
За годину дана трајања пандемије ковида, појавиле су се бројне нејасноће, званичне и незваничне контрадикторне информације, које су ширене по друштвеним мрежама, чији је утицај изузетно порастао. Због тога, према њеном мишљењу, државе не би требало да користе репресију против антиваксера, већ да законски уреде оглашавање на друштвеним мрежама.
Прочитајте још:
