Шеф ЕУ дипломатије Борељ приметио је да Русија и Кина користе врло сличан језик када говоре о Западу или Сједињеним Америчким Државама. Такав закључак је извео после недавног сусрета министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова и његовог кинеског колеге Ванга Јиа.
Наравно, није му пало на памет да примети како се Вашингтон и Брисел годинама користе истим језиком по било ком питању које мучи међународну политичку сцену. То је било сасвим уреду јер се знало ко је газда у кући и чија је последња. Али треба се навићи на чињеницу да то већ неко време није случај, а то Западу тешко иде.
Изјава Бореља о Русији и Кини - израз немоћи Запада
Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду каже да је Борељова изјава само још један израз немоћи Запада.
„Просто, они сада кукају – зашто побогу овај свет постаје мултиполаран, зашто се центар моћи сели на Исток и онда имамо такве изјаве. То је део једне све израженије немоћи, укупно гледано и САД и ЕУ и њених чланица, који је био видљив и недавно на састанку министра спољних послова САД и Кине у Енкориџу на Аљасци“, напомиње Јанковић за Спутњик.
Борељу је супротстављање Кине и Русије Западу видео и у намери да ојачају своју техничку независност од западних земаља и у позиву да се не мешају у послове Москве и Пекинга. До које мере је обесмислио своје јадиковке најбоље показује његова констатција да економски, две земље желе да повећају своју независност од Запада, при чему не играју у истој лиги, јер Кина је по том питању у предности. Брине ваљда шеф ЕУ дипломатије да би економска сарадња Кине и Русије због тога могла да се изјалови.
Смета му и то што Москва жели да диверсификује свој извоз енергената ван ЕУ и да се усмери на сарадњу са Кином, а до јуче су по налогу Вашингтона управо заговарали диверсификацију снабдевања ЕУ енергентима како не би зависила само од руског гаса и нафте.
Чекали вођу из Вашингтона
Споразум о добросуседству, пријатељству и сарадњи између Кине и Русије који је током посете Лаврова продужен на пет година и оцена да што је неспокојнија ситуација у свету, то су везе између Русије и Кине тешње, очигледно је многи зажуљало Запад. Другим речима, удруживање и савезништво је пожељно али само ако између Вашингтона и Брисела и свих њихових партнера на свим меридијанима, али никако и оних који би могли да им „покваре посао“.
А то нису само Кина и Русија. Јанковић подсећа и на недавне јадиковке Запада због споразума о двадесетогодишњој сарадњи Кине и Ирана, као и на њихово константно противљење снабдевању појединих земаља ЕУ руским гасом.
„Све то што Борељ ради, он ради на трагу онога што су рекли чак и многи државници од Ангеле Меркел до Емануела Макрона и наравно комесари, администратори у Бриселу који су једва чекали да им се врати неки вођа, лидер у Вашингтону који ће да им дели лекције и пацке и да их усмерава шта да изјављју и како. И онда имамо овакве заиста смешне изјаве зашто забога неке друге земље сарађују између себе“, каже наш саговорник.
Кад изгубите компас
На питање нису ли онда такве изјаве и контрапродуктивне по ЕУ, јер стврано смешно звучи то када некоме спочивате што са неким сарађује, од одговара потврдно, али и додаје да је историја пуна таквих примера.
„Просто, када сте ви слаби и немоћни понашате се на начин којим још више у јавности показујете колико сте изгубили компас. Што се тиче самог Бореља, па шта да очекујете од ЕУ. Она није држава него скуп држава. Ту имате неколико класа. Имате еврократе који смишљају све новије и новије дописе који се нон-стоп множе и постају сами себи сврха, а све више представљају оков за народ и за привреду“, објашњава он.
Зато, каже, не може бити другог исхода него да ЕУ слаби. Она је, сматра Јанковић, ушла фазу декаденције из које очигледно, нема повратка и немоћна је да по том питању било шта уради јер власти раде противно интересима европских народа и држава чланица.
„То је видљиво тиме што они одбијају да сарађују са Ираном, што уводе санкције Русији и Белорусији, уместо да имају добру сарадњу. И онда им је криво што Русија сарађује са неким другим земљама. Па нормално да ће да сарађује“, закључује Јанковић за Спутњик.
