Ауторски текст преносимо у целости:
„Две деценије после изручења бившег председника Србије и СР Југославије Хашком трибуналу и једнако толико дугих и непродуктивних полемика ‘да ли је тако морало бити’, и даље је једнако интригантна прича коју сам, као извештач из Хага, објавио у крагујевачкој Светлости и НИН-у крајем децембра 2003. године.
Тај ‘детаљ’ вероватно може делимично помоћи и разумевању како је трасирана маршрута од хелиодрома на Бањици преко америчке базе ‘Орао’ код Тузле и холандског војног аеродорма у Ајндховену до ноћног слетања хеликоптера у круг затвора у Схевенингену (Милошевићу се званично као датум доласка у Хаг води 29, а не 28. јун, како се обично мисли).
У једној од пауза суђења, када се ‘не догађа ништа’, у Прес-центру Трибунала разговарао сам са колегама из агенције Сенса о начину рада МКСЈ и у једном тренутку они су ми рекли да је Милошевићева предаја договорена са ДОС-ом још пре његовог пада. На моје скептично: ма хајде, уследио је ефикасан одговор — добио сам на руке, месец дана стар, транскрипт изјаве Карле дел Понте за ТВ продукцију агенције Сенса.
Главна тужитељка МКСЈ обелоданила је први пут детаље договора о изручењу Слободана Милошевића, до тада потпуно непознате јавности.
Карла дел Понте је, најпре, испричала како је уочи септембарских избора 2000. успоставила контакт са тадашњим опозиционим лидером Зораном Ђинђићем.
‘Треба да кажем да сам личне контакте са Ђинђићем морала да држим у потпуној тајности, тако да за њих нису знали ни овде у канцеларији Тужилаштва. Једног викенда отпутовала сам у Лугано да бих се с њим састала. Сећам се да је дошао са супругом, за њега је то очигледно била прилика да се мало одмори, у Швајцарској’, рекла је некадашња главна тужитељка Хашког трибунала.
‘Те суботе смо се састали у полицијској станици у Лугану. Наравно, њега тамо нико није познавао тако да смо могли мирно да разговарамо три-четири сата. Дакле, разговарали смо тамо у канцеларији шефа полиције, и морам одмах признати да сам одмах имала врло добар утисак о личности господина Ђинђића. Сећам се да ми је на крају тог састанка обећао да ће Милошевић бити изручен Хагу’, рекла је Дел Понтеова.
Главна тужитељка потом објашњава да је, након што је ДОС преузео власт у Србији, наставила да одржава, поред званичних, и тајне контакте са Ђинђићем, било лично било преко емисара.
‘Дан уочи Милошевићевог хапшења у Београду, била сам у Скопљу, у Македонији. Он ме је позвао и рекао да шаље једног свог помоћника да ми пренесе новости. Дошао је исте вечери и рекао ми: Сутра ћемо ухапсити Милошевића. Сећам се да ми је рекао да за то зна само троје или четворо људи, али да ће ствар бити обављена’, казала је тужитељка МКСЈ.
На крају ТВ интервјуа Дел Понтеова објашњава и како је текла операција пребацивања Милошевића у Хаг 28, и 29, јуна 2001. године.
‘Било је важно да (српске власти — прим. ур.) успоставе контакте с нама, како бисмо могли да ступимо у везу са НАТО-ом и видимо како ће се то обавити. Наравно, све време операција је чувана у потпуној тајности. Али били су то врло напети тренуци јер се до последњег часа, док он стварно није био у хеликоптеру, није знало да ће операција успети. Могло се, на пример, догодити да одбије да уђе у хеликоптер. Било смо, дакле, у телефонском контакту са Београдом, а тамо су били и наши људи које смо послали да прате шта се догађа. И све је добро прошло. (...)
Сећам се да смо били овде (у Трибуналу), славили смо, отворили смо боцу црног вина, које чак није било ни добро, морам признати, и пили смо из папирних чаша. Био је то, на известан начин, тренутак олакшања након великог посла који смо обавили’, испричала је Дел Понтеова.
Адвокат Томановић по Милошевићевој молби код Ђинђића
Није познато, бар до сада, да су од времена хапшења па до изручења Милошевић и Ђинђић директно комуницирали. Ипак, сазнало се накнадно, постојала је индиректна комуникација — преко адвоката.
Милошевићев бранилац и правни саветник Зденко Томановић је на молбу бившег председника СРЈ, који се тада налазио у затвору У Београду, посетио српског премијера Ђинђића и пренео му поруку/питање свог клијента.
Томановић нам је потврдио да се тај сусрет заиста одиграо пет-шест дана пре Милошевићевог изручења у Хаг и да је са Ђинђићем разговарао 45 минута, али је остао при ставу да о садржају разговора и даље не говори за јавност“.
