Када је учестало почела да се квари, а поправке нису дале жељене резултате, одлучио је да оде у Москву и замени све што је могло, па се отуда вратио са скоро новим аутомобилом.
У путу је провео десет дана. Било је то пре 15 година и још се препричава.
„Досадиле су ми сталне поправке у Лесковцу и једног дана одлучим да одем у Москву. Појма нисам имао шта ће ме све снаћи на путу јер је то било моје прво путовање у Русију“, прича за „Југмедиу“.
Кришом се спремао за пут и кришом правио сендвиче. Својом већ старом „ладом“ ишао је преко Румуније и Молдавије, где је свратио код познаника, па са њиховом ћерком стигао у Москву.
„Потражили смо државни сервис. Руски мајстори нису могли да верују да сам чак из Србије отишао у Москву да поправим кола. Рекли су ми да ће бити као нова за само четири сата. И тако је било. За то време ми смо ручали у неком ресторану. Када смо се вратили испред себе сам видео моју 'ладу', нову. Све је на њој било замењено, од мотора, преко гума, лагера, патоса, хладњака и офарбана је бојом која још није попустила. Нисам могао да је се нагледам“.
Платио је само 230 долара, оно што би, рачуна, у Лесковцу коштало 1.000 евра.
„Хтео сам нове, оригиналне руске делове. За сав потрошени новац могао сам да купим добру половну 'ладу' овде, али од ове нисам хтео да се одвајам. Љубав нема цену“, прича док полако обилази око аутомобила паркираног у дворишту своје куће у тесној Улици Сретена Николића у насељу Анчики.
Нико од његових укућана није знао да је био у Москви јер је тих година предавао у неколико школа на југу Србију па је и по више дана одсуствовао из куће.
„Када сам се вратио и испричао укућанима и пријатељима где сам био, рекли су ми да сам луд“.
Овом десетодневном путовању и једнодневном боравку у Москви претходила је драма у Лесковцу у којој је тада још држећи Радомир из канџи макроа из села код Лесковца буквално отео три младе девојке – Румунку, Молдавку и Рускињу.
„Одвео сам их у полицију и после тога је настала велика афера о којој је и штампа писала. Девојке су враћене својим кућама, а ја сам три месеца после кренуо пут Москве“.
Знао је адресу девојке из Молдавије па је успут свратио код ње и њених родитеља.
„Када су ме видели шокирали су се. Дочекан сам у оној њиховој сиротињи као цар. Живели су бедно“, објашњава.
После неколико сати боравка код молдавске породице, родитељи су дозволи да њихова ћерка крене с њим на пут до Москве.
„Да ње није било не би знао како да уђем и да изађем из огромне Москве. Била ми је преводилац јер ја нисам знао ни реч руског“.
Иако и данас, прича, његова „лада“ може да повуче терет од 5.000 килограма, он у њој никада више не вози више од троје.
„Она и ја дружићемо се до мог судњег дана“, прича окружен својом великом породицом који изнова слушају причу о његовом легендарном путовању до Москве где је извршио „генералку“ „ладе жигули“.
