Наиме, ликвидација компаније „Арцхегос капитал” милијардера Била Хванга изазвала је хитну продају имовине вредности веће од 20 милијарди долара. Банке Голдман Сакс и Морган Стенли прошлог петка су у блок трговању продале акције које су поседовале у кинеским технолошким и америчким медијским компанијама за укупно 19 милијарди долара. Само Голдман Сакс „ликвидирао“ је у петак акције у вредности 10,5 милијарди долара у блок трговању.
Како је један хеџ фонд успео да угрози велике инвестиционе банке
Према речима професора Београдске банкарске академије, др Зорана Грубишића, пре свега треба разликовати шта је губитак у профиту, односно паду зараде који ће се сигурно прокњижити у овом првом кварталу, а шта је пад вредности акција тих инвестиционих банака у смањеној тржишној капитализацији.
„Ово друго ми не зовемо губитак, већ је реч о паду вредности компаније на тржишту као резултату пада цена акција на берзи. Оно што се десило је да је очигледно тај хеџ фонд лошије инвестирао, упао у финансијске невоље и морао по сваку цену, односно по најнижој цени да продаје акције и да затвара позиције, што је проблем за тај фонд као правно лице. Али, тај фонд је опет, са друге стране, имао отворене рачуне „трговине са маргинама“, како ми то зовемо, код великих инвестиционих банака. Највећу трговину, односно највеће маргине је имао са токијском гупом Номура и швајцарском Кредит Свис, које су самим тим претрпеле и највећи губитак. Помиње се пет милијарди у паду вредности акција на берзи. Међутим, сигурно је да су губитке претрпеле и неке друге инвестиционе банке и ту се помињу Голдман Сакс, Морган Стенли и Дојче банка“, објашњава Грубишић.
Како је пропао „Арцхегос капитал“
И берзански стручњак Ненад Гујаничић, из брокерске куће „Моментум секјуритис“ за Спутњик каже да је у овом случају била реч о трговању комплексним финансијским инструментима где се потенцијал, односно снага инвеститора повећава коришћењем позајмљених средстава од стране брокера (инвестиционе банке).
„У класичном трговању финансијским инструментима попут акција и обвезница, инвеститор може трговати само за износ којим располаже, па тако, примера ради, може купити акције само за износ новца којим располаже, односно продати онолико акција колико је претходно купио. Са друге стране, код комплекснијих финансијских инструмената инвеститор може продавати акције које не поседује, што је такозвано „шортовање“ или продаја акција на празно, или коришћењем деривата попут свопова заузимати много веће позиције него што су му расположива средства. Ова повећана изложеност клијента могућа је тако што иза њега стоји банка која ће га позвати да уплати додатни новац уколико је услед погрешне процене приликом улагања дошло до веће изложености у односу на иницијални договор (ако се промаши тренд кретања акције повећава се минус на рачуну).
Управо се, како каже, ово и десило у случају хеџ фонда „Арцхегос капитал“, кога је банка због повећане изложености позвала да допуни своју новчану позицију.
„Како инвеститор очито није имао довољно средстава, банке у том случају аутоматски активирају продају постојећих акција, што је довело до великог пада њихове цене. У екстремним ситуацијама, попут ове, где је изложеност инвеститора превисока, страдају и саме банке које распродајући целу имовину клијента не могу да покрију целокупни износ позајмљених средстава”, наводи Гујаничић.
„Марџин кол“ банака остао без одговора
И Грубишић каже да су рачуни трговине са „маргинама“ омогућавали овом хеџ фонду да тргује, а да не буде у пуној мери покривен, чиме су га финансирале инвестиционе банке.
„Инвестиционе банке које су га „покривале“, што и јесте њихов посао, су у датом тренутку упутиле такозвани „марџин кол“, односно позив да се „прилагоди“ маргина да би тај хеџ фонд и даље имао отворен рачун. Хеџ фонд није могао да одговори, односно није имао довољно ликвидних средстава да одржи те своје рачуне код инвестиционих банака активним, па су самим тим и инвестиционе банке биле принуђене да му затворе рачуне и да прокњиже те губитке, односно да и оне продају акције по најнижој могућој цени и да утврде тај пад профита“, примећује Грубишић.
Какве ће бити последице
Он додаје да остаје да се види какве ће бити последице овог догађаја.
„Оно што је за сада једино извесно је да је у паду вредности на берзи, односно паду акција на Вол Стриту у понедељак, највише изгубила Кредит Свис групација и то за 16 посто. То је велики пад акција на дневној основи и тај пад је износио три милијарде долара. Токијска Номура група је такође била у паду око 16 посто, а њихов губитак износио је две милијарде долара. Највећи играчи попут Голдман Сакса, Морган Стенлија и Дојче Банке одбили су да коментаришу овај догађај, али је сигурно да су и они претрпели одређене губитке. Они су за сада дали неке посредне изјаве у смислу да су боље управљали ризиком и да су имали покриће за те позиције код овог хеџ фонда. Сада је то, наравно, ствар сваке банке, али брзо ће испливати на видело како је која банка управљала ризиком, то јест колико је имала покриће за ове позиције које је сада морала да „затвара“ према хеџ фонду који је упао у проблеме. Верујем да, ако посматрамо Вол Стрит као целину и највеће инвестиционе банке, овај губитак ипак неће бити толико велики као код токијске и швајцарске групе“, сматра Грубишић.
Сличан случај се, закључује за Спутњик берзански стручњак Ненад Гујаничић, недавно десио хеџ фонду „Мелвин Капитал“ који се путем шортовања „кладио“ на пад цене акција ГамеСтопа, па када се на тржишту десио супротан тренд, потпомогнут организованим наступом појединачних инвеститора путем друштвених мрежа, претрпео је значајне губитке јер је морао да покрива позицију позајмљених акција купујући их на тржишту по високим ценама.
Америчка Комисија за хартије од вредности саопштила је да надгледа ситуацију и да комуницира са учесницима на тржишту од прошле недеље, док се шири паника око могућег обима губитака због принудне ликвидације Хванговог фонда. Регулатори у Великој Британији, Швајцарској и Јапану такође су рекли да прате развој догађаја.
