Министарства иностраних послова Немачке и Француске су раније изразила забринутост због кршења примирја на истоку Украјине и подршку територијалном суверенитету Украјине. Берлин и Париз су саопштили да „прате ситуацију“, посебно кретање руских снага.
„Споља ─ неутрално. Али у исто време две пацке руској страни (кретање трупа и међународно признате границе) и ниједна украјинској. Иако је баш јуче, такође први пут од јула 2020. године, дошло до украјинске паљбе на територију Доњецке Народне Републике када је погинуло шестогодишње дете. Али о томе нема ни речи“, приметио је политичар.
Истовремено, Косачов је навео да је територијални интегритет Украјине, ако се изузме Крим, заједнички приступ свих учесника у „нормандијском формату“.
„И док год западњаци буду ћутали, Кијев ће такав став гледати као бланко подршку за војну операцију, за обнављање територијалног интегритета силом. Став Русије није сила, већ само директан дијалог између сукобљених страна. Тога нема у изјави двојице министара и у том смислу он нема додатну вредност, већ само долива уље на ватру сукоба“, истакао је сенатор.
Такође је додао да последице тренутног става Немачке и Француске у вези са ситуацијом у самопроглашеним ДНР и ЛНР када истичу потребу да одредбе Минских споразума испуњава само Русија, „изузимају Украјину из било какве критике и игноришу становнике југоистока“.
„Овде се не ради само о лицемерју приступа западњака (Хрватска, Словенија и Косово могу, а Јужна Осетија, Абхазија и Крим нипошто). Ради се о томе да људи на југоистоку Украјине умиру већ седам година. Трагедија Југославије, која је започела у децембру 1991. године након спољног признања независности Хрватске и Словеније, успела је да се заустави након 10 година“, нагласио је Косачов.
Како је рекао, „трагедија југоистока“ је могла је да буде спречена још 2014. године да је Европа „одбила да прихвати државни преврат у Украјини или да је од нових украјинских власти захтевала строго поштовање наших заједничких европских вредности, где су људска права, укључујући хуманитарна, али подједнако и социјална, економска и политичка ─ на првом месту“.
Прочитајте још:
