Да је то тако, најилустративнији је пример што се Дубровник не налази међу прва 33 града од 192 у Европи обухваћена истраживањем.
А најскупљи квадрат некретнине у Хрватској је управо у Дубровнику и просечна цена некретнина је такође највећа у том граду, што значи да би он на тој листи морао да буде испред Сплита који је на трећем месту, сликовито нам је објаснио Ненад Ђорђевић, заменик председника Групације посредника у промету непокретности у Привредној комори Србијe.
Београд у врху листе најскупљих станова у Европи?
Сајт Нумбео који се, како наводи Индекс.хр, представља као највећа светска база података о животним трошковима, као и о квалитету живота, ових дана је објавио резултате истраживања према којима су Москва, Париз, Сплит, Београд, Владивосток и Гдањск првих шест градова у којима су некретнине најскупље.
Тек иза су и Милано и Рим, Краков и Задар су, на пример, скупљи од Санкт Петербурга који је на 14. месту, а Тирана и Познањ од Лондона који је тек на 20. месту по ценама некркетнина у односу на висину прихода.
„То истраживање како је методолошки урађено прво треба проверити, а друго, који су били извори за цене некретнина. Имате Немачку, Аустрију, Велику Британију, земље са много већим ценама некретнина по квадратном метру, него што су код нас. Три до четири пута су веће цене него у Београду“, истиче Ђорђевић.
Не рачунати најскупље, него просечне станове
Он каже да је права адреса за податке који говоре о нама извештај Републичког геодетског завода за прошлу годину.
Према том извештају просечна цена стана у староградњи на подручју Републике Србије износила је 1.000 евра за метар квадратни, а у новоградњи 1.335 евра.
Просечна цена стана у Београду, где је просечна нето плата у децембру прошле године износила 700 евра, кретала се око 1.500 евра.
„Она ни случајно није та која се у медијима наводи, а по правилу, медији наводе цене најскупљих станова продатих на неким општинама, на Савском венцу, Врачару, или Старом граду. Обично се иде са највишом ценом по којој се прода можда 20-30 станова годишње. Највећи број станова се прода по ценама које су релативно близу просечне цене стана на територији града Београда“, наводи наш саговорник.
Упитна методологија
Он зато сматра да је упитна методологија према којој је рађено истраживање, али и додаје да однос зараде и цене некретнине, према коме је сачињена та листа не говори много, поготово у нашем случају.
„Тај податак о ценама некретнина у односу на просечну зараду није релевантан због тога што преко 80 одсто грађана Србије када су у питању све врсте некретнина не купује их средствима кредита, него сопственим средствима. Пошле године смо имали 67 одсто куповине станова за кеш и 33 одсто кроз стамбене кредите, што ће рећи да само у 33 одсто куповине станова учествују средства која се повлаче из зараде“, објашњава Ђорђевић.
Наше тржиште некретнина је, како напомиње, инвестиционо као и већина тржишта некретнина у свету:
„И у Великој Британији и у Србији 70 посто купаца некретнина не купују их зато што су им неопходне за живот него зато што новац који имају чувају у некретнинама. Продају један стан да би купили два мања или два мања да би купили кућу“.
Он напомиње да је код нас потаржња за становима већа па су такве и цене и да се значајан број некретнина купи да би био рентиран као класична инвестиција капитала.
Тржиште некретнина стабилније од европског
Према извештају Републичког геодетског завода, највећи удео у укупним новчаним средствима на тржишту непокретности, односио се на вредност промета станова - 2,31 милијарда евра, што је 55 одсто. Од тога, 1,4 милијарде евра остварено је у Београду.
Упркос пандемији ковида 19, укупно гледано, тржиште непокретности у 2020. години је по свим параметрима забележило боље резултате него у 2019. години. То, како оцењују у Геодетском заводу, говори о томе да тржиште непокретности у Србији није у толикој мери осетљиво као што је то случај са тржиштима у земљама у региону и у европским земљама.
