Караганов, декан Факултета светске економије и политике на Високој школи економије и оснивач и почасни председник Президијума Савета за спољну и одбрамбену политику, поручује и да је Русија својом војном надмоћи „ишчупала отровне зубе“ западном змају, али и да, за сваки случај, као средство одвраћања, држи уз себе два пиштоља у виду супер ракета — један код колена, а други, како каже, близу слепоочнице западних партнера. Караганов у интервјуу за Спутњик не пропушта ни да се осврне на годишњицу агресије НАТО на СР Југославију и изнесе своје виђење њених стварних разлога.
— Главни разлог је био да Запад ојача и потврди своју доминацију у међународном систему — и то јефтино. Јер Србија је имала мало могућности да се супротстави, а Русија није могла довољно да је подржи. Једном приликом сам већ рекао да је то била срамотна прича у нашој заједничкој историји — требало је да јаче подржимо Србију. Други разлог за бомбардовање је можда било да се покаже Русији шта може с њом да се деси. И треће је да казне Србију за то што је проруска. У сваком случају, то је био злочин, ја то зовем покушајем колективног силовања и надам се да ће се једном кривци за то наћи пред судом.
За тај догађај је везан и чувени заокрет авиона Примакова над Атлантиком. У Русији се, међутим, може чути и мишљење да је то била непромишљена грешка?
— Код нас постоји све мања група људи, сада скоро занемарљива, која и даље верује у добру вољу наших западних суседа. Да Примаков то није урадио срамота наше политике према Србији би била вишеструко већа. Он је спасао и репутацију, и самопоштовање Русије, и у крајњем исходу ударио темеље за нову политику Русије. Мада је тада за многе тај корак био ризичан, јер смо веома много зависили од Запада. Ја се лично поносим што сам био у добрим односима с Евгенијем Максимовичем. Он је херој не само у односу на Србе, него и према Русији.
Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг сада каже да Русија покушава да се меша у послове западнобалканских земаља, а Филип Бридлав, бивши командант НАТО, најављује да ће ово бити година новог окршаја Запада и Русије за Балкан. Коме, по вама, припада будућност Балкана?
— Мислим да будућност Балкана и већег дела Европе не припада Западу, онаквом какав данас јесте. Али то је дуг процес. А то што говоре Столтенберг и Бридлав о мешању Русије је љутита реакција оног који губи.
Мислите да губе, иако су на Балкану остале само две земље које нису у НАТО — Србија и БиХ?
— Запад губи, а земље које су му се прикључиле историјски ће највероватније такође бити на губитку. Разумем ипак да оне хоће да живе садашњим тренутком и да добију неке привилегије.
Дакле, мислите да су губитници дугорочно гледано?
— Мислим да ће изгубити веома брзо. Мислим да смо сведоци већ катастрофалног слабљења Запада. Сад је главно питање да се спречи очајнички рат који би они могли да покрену да би сачували своје позиције, али то нису само позиције на Балкану, него позиције у свету. Запад из године у годину постаје све слабији.
Актери у нашем региону су исти кроз историју, неки обрасци се понављају, иако су и наш убијени краљ Александар и убијени премијер Зоран Ђинђић позивали да балканска питања решавају балкански народи. Повод за Први светски рат је био атентат који је извршио Србин. Како вам се чини, с обзиром на запаљиву ситуацију у свету, има ли Балкан експлозивни потенцијал да опет буде разлог за распламсавање ширег сукоба?
— Балканско питање у 20. веку је било много важније него данас. Сада су у свету важнија нека друга питања. Али свакако, у ситуацији кад се Запад налази у позицији очајничке одбране и кад се руше сви системи безбедности било који конфликт може да ескалира. Ипак, на списку питања која могу да ескалирају до великог рата Балкан ни издалека није међу првима.
А Косово као незавршено питање?
— Уопште не. Постоје конфликти у Јужнокинеском мору, па конфликт Индије и Пакистана, Тајвански мореуз, и наравно Украјина, али Балкан не игра сада улогу какву је некад играо у светској политици. Европа је данас периферија светске политике, а некад је била епицентар. Сходно томе пада и релативни значај Балкана, што не значи да ситуацију у том региону не треба пажљиво пратити.
Ако ипак нешто букне и Србија се нађе на удару?
— Мислим да ће Русија помоћи Србији, и то сви знају.
Притисци на Спутњик јер га се боје
Недавно је известилац Европског парламента Словак Владимир Билчик рекао да малтене треба затворити Спутњик Србија јер се, како тврди, бави руским дезинформисањем. То је исти онај човек који је тражио да Србија не учествује у вежбама „Словенско братство“ с Белорусијом и Русијом. Шта мислите о таквим уценама?
— О таквим питањима одлуке треба да доноси сама Србија. А што се тиче притиска на Спутњик, то у мени буди чак пријатан осећај, јер смо заменили улоге. У совјетско време ми смо за затварали слободне медије, а сада су наши опоненти постали неокомунисти и боје се било какве истините информације. То значи да побеђујемо ми и наше информације, а да се наши опоненти боје.
Дакле, ми треба да се поносимо што им сметамо?
— Да, ви сте на победничкој страни историје, али кад побеђујете не значи да нема губитака.
Бајденов позив Путину и Сију
Кад је реч о односима Запада с Русијом и Кином, последњих дана били смо сведоци да је амерички председник вређао руског председника, да су на састанку делегација САД и Кине размењене оштре речи, а онда наједном Бајден позива и Путина и Сија на састанак о клими. Да ли то значи да није схватио да је неког увредио, као да се ништа није десило? С друге стране, Русија и Кина су у ситуацији да ће се кајати прихватиле позив или не: ако прихвате рећи ће — моћи ћемо и даље да их вређамо, ако не прихвате рећи ће да не желе да сарађују.
— Ту се постављају два питања Прво, зашто је Бајден рекао то што је рекао. Неко каже, памет му попушта. Не бих рекао. То је био свестан гест чији је циљ јачање његове позиције унутар САД. Плус он искрено мрзи Путина јер се осећа пониженим, јер се америчка елита осећа пониженом што историјски губи. На друго питање, о позиву на скуп одговор је следећи: зачудио бих се ако би Путин или Си прихватили учешће на том самиту, али би ми било драго ако би у томе учествовати надлежни министри који се баве том облашћу.
Очекујете дакле да неће учествовати?
— Не очекујем, само кажем да бих био зачуђен ако би Путин и Си учествовали.
Западне елите заговарају постљудске вредности
Да ли је хладни рат 2.0 почео од Бајденових речи или већ траје неко време?
— Он је одавно почео, и има далеко жешћи карактер него претходни. Ми смо само покушавали да се лажемо и умирујемо да га нема. А он се водио, на геополитичком и економском плану и то далеко јаче него раније јер Кина побеђује геоекономски а Русија је дефинитивно одузела Западу војну надмоћ. И већ се појављује моћна идеолошка компонента на коју нисмо обраћали пажњу. У току је окршај међу људима и народима који су за нормалне људске вредности и дела елита на Западу које проповедају постљудске вредности.
Мислите да је то пре свега борба вредности?
— Не, Запад пре свега губи геополитички, Русија и Кина су му одузеле војну надмоћ коју је имао 500 година и читав свет учинили далеко слободнијим. Губи и геоекономски зато што Кина побеђује, што Русија подржава Кину а Кина Русију. И још је у току изузетно жестоко идеолошко надметање. Део западних елита проповеда постљудске вредности а ми смо за људске вредности. То је потенцијално далеко жешће неслагање него између комунизма и капитализма.
Да ли је то Орвел и анти-Орвел?
— Орвел није ни слутио да ће једна страна проповедати вредности које нису карактеристичне за човека.
Где се води главна битка — на информационом, сајбер, менталном пољу...?
— На војном пољу се засад стабилизовала ситуација јер је Русија јасно пресекла сваку могућност стицања војне надмоћи а постало је јасно да ни њу ни Кину не могу да увуку у за њих неповољно надметање које би могло да их исцрпи. У економији Запад покушава да искористи предности које још има али и оне брзо нестају. Зато се парадоксално најжешћа битка води у идеолошко-информационој сфери где Запад још има моћне могућности, које се међутим сужавају, плус је ту њихова једнострана информациона политика. Али и ту губи позиције: ми смо увек ранијих година сматрали да постоје две тачке гледишта на Западу, а сада их више нема него само једна идеологија чиме Запад поткопава и тај свој вековима стицан демократски капитал у културној и идеолошкој сфери.
Чиме Русија може да се супротстави у тој идеолошкој сфери ако у западној штампи читамо о руским убицама који раде по некаквим „Путиновим списковима“?
— Да мирно живимо, бавимо се својим пословима и не обраћамо пажњу на то што лажу.
Супер ракете као руски пиштољи
Ако лажи оставимо по страни, можемо ли очекивати да ће се све макар мирно завршити?
— Русија је том змају ишчупала отровне зубе и он зато више не може да уједа. Мада наравно и даље постоји и то у атмосфери мржње. Али само би лудак сада могао да започне рат.
Имајући у виду како брижљиво подстичу на Западу антируска осећања можда се и нађе неки лудак...
— Зато Русија и држи један пиштољ код колена а други близу слепоочнице наших партнера па се надамо да ће та два пиштоља имати ефекат одвраћања.
Какви су то пиштољи?
— То су супер ракете које, као што знамо, могу моментално да делују. Плус знамо да и наши партнери знају да не могу да стекну никакву предност у догледној будућности. И то нас умируjе.
Има ли Русија пријатеље на Западу?
— Наравно да има. Не само на Западу, него на свету 90 одсто чине нормални људи који исповедају нормалне вредности, који желе да живе у миру и рађају децу, да старији буду поштовани а да људи могу да служе оном што изворно желе — породици и отаџбини.
Смеју ли власти земаља на Западу уопште да размишљају о пријатељству с Русијом?
— Засад оне бране елите које последњих деценија очајавају и губе своје позиције. То је веома опасан период и он ће трајати наредних 10-15 година а онда ће, надам се, доћи неки други људи с реалнијим представама о себи и свету.
Америка губи што не слуша Кисинџера
На Западу ипак има реалних људи, рецимо, Хенри Кисинџер који позива на преустројство света. Такође, у Форин аферсу Ричард Хас и Чарлс Купчан предлажу нови светски концерт држава а међу том шесторком је и Русија.
— Кисинџер је геније а жалосно је што Америка не слуша своје геније јер тешко је бити пророк у свом селу. Америка губи тиме што га не слуша али то је можда и добро за Русију. А то што су написале наше колеге радује ме јер се они враћају идејама мојим и мојих колега које смо предлагали још 90-их и почетком 2000-их година. Боље икад него никад.
Какве су шансе да их чују?
— Засад их нема, али можда су то прве ласте новог реализма на Западу коме се надамо.
Неће бити обојене револуције у Русији
Русију у септембру очекују парламентарни избори. Увертира је изгледа била све оно што се дешавало с опозиционаром Алексејом Наваљним који је тренутно у затвору. Шта очекујете, хоће ли бити мешања са Запада или, не дај Боже, неке обојене револуције?
— Обојених револуција неће бити јер је Русија пресекла све канале преко којих би оне могле да се организују. Али покушаја мешања ће свакако бити. Што се тиче Наваљног, жалосно је што је тај човек дозволио да га искористе, али пошто је он у затвору у руској традицији је да се о таквим људима не говори лоше.
Ипак, позиви на протесте се чују с времена на време...
— Задатак је елита да део тих процеса стави под контролу а да део захтева људи који протестују испуни. Бесмислено је сматрати да су непријатељи сви који протестују.
Како наћи границу између исказивања друкчије политичке позиције и могућности да то прерасте у обојену револуцију?
— То је лако. Само треба бити јак и паметан владар.
Да ли Русија има одговор на балканске изазове била је тема емисије „Свет са Спутњиком“.
