Транссибирска железница повезује 87 градова, од којих пет има преко милион становника. Она игра важну улогу у транспортном систему не само Русије, већ и читавог евроазијског простора.
Први који је покренуо питање изградње железнице у источном делу Русије 1850. године био је генерал-губернатор источног Сибира Николај Муравјов-Амурски. Међутим, његова идеја није одмах реализована. Активно разматрање изградње почело је тек осамдесетих година XIX века.
Царска влада је 1890. године била забринута због активности Јапана дуж источних граница Русије. Била је потребна ефектна транспортна веза европског дела земље са Далеким Истоком. Због тога, Александар III је 29. марта 1891. године потписао указ о изградњи Велике сибирске железнице.
Будући цар Николај Александрович учествовао је 31. маја 1891. године у церемонији свечаног полагања камена темељца за изградњу железнице која се одржала недалеко од Владивостока. Градња се одвијала у тешким природним и климатским условима.
Према прелиминарним проценама, цена изградње Велике сибирске железнице износила је око 350 милиона рубаља у злату, ипак сума је премашена и достигла је чак 1,5 милијарди рубаља. Средином деведесетих година у изградњи железнице је учествовало око 89.000 људи.
Грађевински материјал, осим дрвећа, морао је да се допрема из далеких крајева. На пример, метални делови за мост преко реке Амур стигли су из Варшаве - преко Одесе, морем, достављени су у Владивосток, а одатле железницом у Хабаровск.
Већи део радова је ручно рађен. Према подацима из 1903. године, употребљено је више од 100 милиона кубних метара земље, постављено око 12 милиона прагова и око милион тона шина, изграђено око 100 километара тунела и мостова. Током 12 година изграђено је 7.500 километара железничке пруге.
Током 1905. године почела је експлоатација Кругобајкалског дела железнице. Радови на изградњи Транссибирске железнице су били завршени 1916. године на територији Руске империје, што је омогућило отварање железничке везе од Санкт Петербурга до Владивостока.
Током Првог светског рата и Грађанског рата Транссибирска железница је била уништена, али је ускоро била обновљена. Саобраћај је настављен 1925. године.
Транссибирска железница је имала важну улогу у одбрани земље током Другог светског рата. Њом је транспортована војска, војна опрема и евакуисани цивили. После рата је почела модернизација железнице. План за електрификацију пруге је направљен 1956. године.
Дужина Транссибирске железнице дуж главне путничке руте је 9.288,2 километра и представља најдужу железницу на свету. Пролази кроз територију 20 конститутивних ентитета Русије и пет савезних округа. Више од 50 процената спољнотрговинског и транзитног терета у Русији се превози овом железницом.
Транссибирска железница је 2002. потпуно електрификована. Нова етапа модернизације и реконструкције је почела 2013. године. Председник Русије Владимир Путин ју је назвао „стратешки важном транспортном артеријом“.
„Свеобухватни развој Транссибирске железнице требало би да открије потенцијал источних територија Русије, да помогне у модернизацији њихове индустријске базе и да нова налазишта минерала изведе у промет“, изјавио је Владимир Путин на састанку о питањима реконструкције и модернизације Транссибирске железнице.
