Како је изјавио порталу „ЛБ.уа“ прес секретар министарства Олег Николенко, ови споразуми детаљно регулишу услове присуства руских бродова на Криму и указују на неприхватљивост кршења суверенитета и законодавства Украјине.
„Кршење одредби споразума пружа нам додатне аргументе о могућем разматрању, на међународним судовима, питања због којих би Русија одговарала и компензовала губитке због окупације Крима“, навео је он.
Министарство спољних послова се још 2014. године залагало за очување Харковских споразума и за седам година конфликта се ништа није променило, додао је Николенко.
Раније је Савет за националну безбедност и одбрану (СНБО) наложио Служби безбедности Украјине да провери околности ратификације Харковских споразума. Према речима секретара СНБО-а Алексеја Данилова, против посланика који су гласали по овом питању могу се покренути кривични поступци по члану „велеидаја“.
Касније су два представника партије „Слуга народа“ поднели Врховној ради закон о отказивању споразума. У Државном бироу за истраге Украјине су рекли да је бивши бившег премијера Миколу Азаров обавештен о сумњи за велеиздају због потписивања Харковских споразума, али он то негира.
Председници Русије и Украјине су 2010. године потписали Харковске споразуме о продужењу закупа база за бродове Црноморске флоте на Криму на 25 година од 2017. године. Након повратка Крима 2014. године у састав Русије, руска страна најавила је раскид сва четири споразума.
Прочитајте још:
