Тако за Спутњик оцењује безбедносну ситуацију у јужној српској покрајини књижевник и новинар Живојин Ракочевић, који указује и на опасност од младих екстремних муслимана који се враћају са сиријског ратишта.
И поред умилних речи команданта Кфора генерала-мајора Франка Федеричија који нас је недавно, на годишњицу погрома уверавао да се укупна безбедносна ситуација на Косову „доста развила и да је стабилна“, Ракочевић каже му не треба веровати, јер је њихов посао понављање мантре да је ситуација боља.
Никоме, додаје он, и даље у српским срединама јужно од Ибра није пријатно да сретне припаднике КПС-а на улици, јер је прва и основна асоцијација сећање на 1999. и на однос према ономе што је Ослободилачка војска Косова урадила. Ракочевић тврди да се та њихова униформа доживљава као опасност без обзира што је у тој формацији у одређеним тренуцима било и припадника, на различите начине, и нашег народа.
Од базе КБС на Косову опаснији наоружани Албанци
Међутим, ако је ситуација стабилна, како тврде у Кфору, због чега онда Косовске безбедносне снаге граде војну базу на северу покрајине, и то баш са погледом на места насељена српским становништвом? Наш саговорник сматра да градња очигледно треба да истакне да се ту нешто дешава, да Косово има напредак и у том, војном смислу.
„И поред тога највећи број Албанаца апсолутно не верује да та оружана формација може да их брани од било кога. Сада су се појавиле неке анкете међу Албанцима које јасно показују да они немају никаквог видљивог ослонца осим Америке, они због тог уверења себе доживљавају као део америчког света који ће их чувати и хранити, а што се у реалности не дешава“, каже Ракочевић.
Није тајна, додаје он, да Косовске безбедносне снаге имају и оружје и технику и организацију али мало људи зна да је много озбиљнија ситуација на КиМ наоружано становништво.
„Друга велика опасност је што се након сиријског рата вратио велики број младих, гневних, екстремних муслимана које нико не може да контролише и који на различите начине могу да реагују према међународној заједници па и према Американцима који су врло опрезни према свему томе“, оцењује Живојин Ракочевић.
Бондстил као Холивуд
Многи стручњаци су претходних дана нову базу КБС-а упоређивали са Бондстилом. А о њој смо до сада могли да чујемо само како је то чудесна, највећа америчка војна база на Балкану. Наш саговорник, тврди да такве информације треба демистификовати.
„То заправо није тако. Тамо се налазе америчке бараке које у зависности од светског интереса могу бити демонтиране муњевитом брзином али ту видите његов медијско-манипулативни симболички значај. То је тамо као Холивуд, тамо су кулисе, студио у којем се за неке производи страх, а за друге нека врста сигурности. У сваком случају, треба се вратити оном изворном и његошевском искуству: “тешко земљи куда прође војска“, каже Ракочевић.
Проблем, сматра наш саговорник, свих недовршених ентитета на Балкану јесте да траже заокруживање државности, што значи да морају да имају цркву, војску и полицију, поготово тај репресивни апарат, јер нису сигурни у себе и немају изграђен сопствени идентитет и институције.
„Косово овакво какво јесте је празна љуштура без садржаја коју у животу одржавају Американци. Сада медији и унутрашњи живаљ, у политичком смислу, покушавају да профитирају тиме што ће рећи да су НАТО партнери. То заиста не може да буде истина, јер је Алијанса и отац и мајка и трудиће се свим силама да “избегне огреботине,” а да са друге стране у некој најминималнијој могућој мери не прекрши све оно што је већ умногоме прекршено од међународних закона на КиМ“, рекао је саговорник Спутњика.
Приштински лидери се утркују ко ће крунисати Косово војском
КБС је требало да буде формација која ће помагати у елементарним непогодама и пожарима, али се то временом трансформисало према нечему што Албанци желе да виде као своју војску. Води се тешка борба међу политичким чиниоцима косовских Албанаца ко ће бити тај који ће крунисати Косово и заокружити његову државност с војском која је важан симбол.
„Ту, међутим, постоје озбиљне и бројне препреке и питање војске се већ 20 година третира међу косовским Албанцима, али у односима са међународном заједницом, јер ако нису сви, онда су у највећој могућој мери погажени међународни документи на КиМ. Отуда је и Закон о КБС и њихов положај довео до тога да Албанци могу да раде шта хоће, па самим тим и да праве војску. Веома затегнута атмосфера је била 2018. када им је и НАТО поручио да не могу да имају војску“, подсетио је Ракочевић.
Прочитајте и:
