Годину дана раније профит им је био 67,7 милијарди динара, такође пре опорезивања, што је износило око 573 милиона евра, пише „Политика“.
Прерачунато, профит им се суновратио за чак 32 одсто, наводи листи и подсећа да су у 2018. години банке зарадиле око 600 милиона евра и то после опорезивања.
На списку банака које су пословале са профитом нема никаквих изненађења. „Интеза“ је задржала лидерску позицију са зарадом од 9,5 милијарди динара која јој је смањена за 23,1 одсто у односу на годину раније. На другом месту је „Уникредит“ са зарадом од 5,3 милијарде динара и падом профита од 35,52 одсто.
На трећем су збирно „Комерцијална“ са својим новим власником „НЛБ“ и њихове зараде лане су износиле 3,2 милијарде динара с падом од 65,83 одсто. На четвртом месту су такође две банке истог власника „ОТП“ и „Војвођанска“ чији је профит пре опорезивања био 1,2 милијарде динара и оне имају највећи пад профита од чак 88,84 одсто.
Шта је узрок пада профитабилности ове индустрије која, иначе, добро зарађује, односно пада приноса на капитал?
У Народној банци Србије кажу да је главни разлог то што су банке повећале резервисања за потенцијалне кредитне губитке у 2020. години.
„Нето резултат банкарског сектора пре опорезивања је у 2019. години износио 67,7 милијарди динара, а упркос неповољним околностима које су изазване пандемијом, задовољавајући ниво профитабилности банкарског сектора очуван је и у 2020. са нето резултатом пре опорезивања на крају прошле године од 46,1 милијарду динара. При константном порасту кредитне активности, наведени резултати остварени су уз знатно повољније услове финансирања привреде и грађана”, наводе из централне банке.
Додају да су, у условима потенцијалних ризика узрокованих ванредном здравственом ситуацијом светских размера, у 2020. години банке задржале опрезан и проактиван приступ процене очекиваних кредитних губитака и повећале су резервисања за потенцијалне кредитне губитке у 2020. што је и главни узрок смањења нето резултата банкарског сектора у односу на 2019. и последично приноса на капитал са 9,8 одсто у 2019. на 6,5 одсто у 2020. години.
Прочитајте још:
