Та конференција одржана је у онлајн формату у организацији Града Београда и Руског центра за науку и културу „Руски дом“, а модератор скупа на коме су говорили бројни гости из Србије и Русије била је главна и одговорна уредница Спутњика Србија Љубинка Милинчић.
Конференција је одржана поводом важних годишњица – 80 година од нацистичке агресије на Југославију и СССР, бомбардовања Београда и обележавања 22 године од агресије НАТО на Савезну Републику Југославију.
Стога је било речи о одлучујућој улози коју су Србија и Русија имале у поразу нацизма, као и указивању на страдања које је у савременој историји доживео српски народ у борби за заштиту суверенитета и слободарског духа.
„Бесмртни пук“ је брана Србије и Русије за ревизију историје
Покрет „Бесмртни пук“ постао је најразвијенији у Србији, нагласио је амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко.
„Бесмртни пук“ није било могуће одржати на класичан начин прошле године, он је одржан у онлајн формату, али је 75. годишњица почетка Другог светског рата у Србији обележена на достојанствен начин, рекао је Боцан-Харченко, а круна тог догађаја било је отварање меморијала „Вечна ватра“ уз присуство председника Србије и министра иностраних послова Русије.
„Ако ситуација омогући одржавање следећег „Бесмртног пука“ у Србији, сигуран сам, после Русије биће најмасовнији у Србији. „Бесмртни пук“ је народни покрет, покрет који иде из срца сваког човека. С обзиром на наше заједничке вредности и традиције природно је да је у Србији покрет „Бесмртни пук“ добио такве димензије“, рекао је он.
Херојска одбрана Београда
Министар без портфеља и председник фонда „Бесмртни пук“ Ненад Поповић, као и заменик градоначелника Београда Горан Весић подсетили су на страдање Београда и Београђана 6. априла 1941, као и на херојску одбрану југословенских пилота.
„Дуга је и тешка руска и српска борба за истину и правду; за слободу, највећу вредност наших народа. У тој борби страдали смо много. Страдали смо заједно, раме уз раме, ослобађајући и наше земље, али целу Европу. Али, нажалост, наша борба није завршена капитулацијом нацистичке Немачке 1945. Понекад морамо да се боримо, а понекад да не дозволимо да се историја мења. Та борба траје и данас. Исти они који су на нас некада насртали пушкама и бомбама, сада насрћу на нас лажима у покушају да извитопере историју и избришу своју злочиначку улогу у Другом светском рату“, истакао је Поповић.
Они који желе ревизију историје покушавају да одвоје Србију од Русије, а улогу Русије, пресудну у слому нацистичке Немачке, представе као окупацију појединих европских земаља, додао је он.
„Историјско сећање и понос српског народа дубоко су урезани у наш генетски код и не постоји бомба или сила која може да га избрише. Као што нико не може да избрише наше сећање на руске хероје који су 1944, заједно са нашим војницима, ослободили Београд од Хитлерових нациста. Наша борба је увек била заједничка, тако је и данас, тако ће бити и у будућности. Не одричемо се наше историје, славних предака, нашег крста“ рекао је Поповић и најавио обележавање 9. маја, Дана победе на начин како буду дозвољавала епидемиолошка ситуација.
Не сме да се заборави
Према речима Горана Весића, задатак је да се о борби за слободу говори, да се никада не заборави како би се на њој подизале будуће генерације.
„Зато је „Бесмртни пук“ важан, јер он је брана ревизији историје, брана томе да се жртве приказују као џелати, а џелати као жртве, да се заборављају сви ужаси Другог светског рата, сви ужаси Холокауста, да се заборављају сви ужаси које су нацисти радили. Зато сам срећан што је Београд један од првих градова који је приступио „Бесмртном пуку“. Са поносом славимо 9. мај, Дан победе, јер тог дана не славимо само велику победу, не славимо само темеље европске настале на антифашизму, тог дана се сећамо свих жртава, не само жртава Другог светског рата, већ свих оних који су пали у борби против тоталитарних режима“, истакао је Весић.
Жртве НАТО агресије
Ветерани борбе против НАТО агресије, генерал Видосав Ковачевић и пуковник Золтан Дани, осврнули су се на рат у коме су учествовали.
„Питамо се како смо успели да издржимо 78 дана, када су хтели да нас сломе за три до пет дана? По мом мишљењу, то је јединство народа државе и војске, које је тада владало. Друго, морал војника и грађана и врхунска обученост војника“, нагласио је Ковачевић.
Ковачевић, председник СУБНОР-а, истакао је да ће организација којом председава ове године обележити и 80. годишњицу почетка устанка у Србији, борбе у којој је српски народ, како каже, тешко страдао, али је стао у строј победника у Другом светском рату.
„Радујемо се што смо део породице „Бесмртног пука“, желимо да наставимо сарадњу и да чувамо сећање на наше претке“, закључио је Ковачевић.
Пуковник Золтан Дани, један од старешина јединице која је у првим данима рата оборила непријатељски „невидљиви“ бомбардер Ф-117, што је, како је рекао Ковачевић, битно утицала на подизање морала војске и народа у првим данима агресије, истакао је да разлике између агресора од пре 80 година и агресора од пре 22 године нема.
„Они су одвратни, лицемерни, дволични, себични, цинични, подмукли, бахати. Немилосрдни су и злобни. Немају пријатеље, имају само интересе и уопште их није брига што ће недужни народ да страда. Позиција силе даје им предност у почетку, али, у ствари, они су кукавице“, казао је Дани.
Дани је истакао како је агресор, приказујући Србију и Југославију као злочиначку земљу у којој живе злочинци и криминалци изврнуо улоге – злочинци и криминалци налазили су се на страни агресора.
„Ми смо остали острво истине и правде, а око нас је био океан неистине и неправде“, рекао је Дани.
И он додаје да је обарање Ф-117 пресудно утицао на морал народа и војске.
„После тога, ништа нам више није било тешко. Пре тога, имали смо проблема са одзивом резервног састава. Након обарања Ф-117, тај одзив је био невероватно велики. Пријављивали су се добровољци који нису ни били позвани. То је та снага, када се покаже да у нама постоји људско биће које цени врлине које смо учили од предака. Нажалост, ни данас не знамо тачан број страдалих, али две трећине њих су цивили. То је наш бесмртни пук“, закључио је Дани.
Нигде у свету нема што у Србији има
Подршка какву у Србији има „Бесмртни пук“, ова манифестација нема нигде у свету, рекао је Артјом Хуторској, руководилац Извршног комитета „Бесмртни пук Русија“. Према његовим речима, манифестација је 2019. била одржана у 115 земаља, а по броју учесника Србија је била одмах иза Русије.
„Нацизам и неонацизам неће успети док смо заједно. Све док се Русија и Србија држе „за руке“ и док се сећамо херојских дана из априла 1941, као и када памтимо оно што се дешавало Југославији током савремене историје“, рекао је он.
Агресија на СРЈ из 1999. заувек ће остати записана у историји као пример варварства, истакао је Валериј Рјазански, председник посланичке групе пријатељства са Србијом у Савету Федерације Руске Федерације.
„Без обзира на економски и политички ризик по нашу земљу, Русија је дефинитивно осудила агресора. Марш руских падобранаца на аеродром Слатина у Приштини натерао је НАТО да посумња у одсуство казне за своје понашање. За Русију су догађаји из 1999. постали полазна тачка за нову политичку стратегију усмерену на заштиту националних интереса и консолидацију свих конструктивних снага у свету“, рекао је он.
За Јевгенија Баранова, директора Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду нема никакве дилеме да су све бомбе које су пале на Београд у ХХ веку пале из истог авиона.
„Без обзира да ли су те бомбе бацали фашисти или наши „партнери“ из НАТО, њихова мотивација је увек била иста. За мене, три ударца на Србију у ХХ веку везани су један са другим као што зарез везује реченицу. Зато, хтео бих да се обратим организаторима „Бесмртног пука“, због комплексних догађаја током Другог светског рата у Србији, како би та акција постала догађај који ће спојити људе без обзира на политичку оријентацију“, истакао је он.
Покрет „Бесмртни пук“ настао је 2014. с циљем очувања сећања на страдале у Другом светском рату. Учесници у шетњи носе фотографије чланова својих породица који су погинули током рата.
Неколико година касније, акција се проширила по целом свету, а у Србији је 2019. одржана у 11 градова, а најбројнији је био у Новом Саду, у коме је са сликама својих предака у руци шетало више од три хиљаде људи. Био је то највећи бесмртни пук у свету мимо земаља бившег Совјетског Савеза, што је званично потврђено у Москви од стране главног координатора Бесмртног пука ван Русије Сергеја Глушченка.
Погледајте и сведочанство о шестоаприлском бомбардовању и херојима који су омогућили Београду да се поново уздигне из пепела
