Уместо голова на вечитом дербију – на Београд су падале Хитлерове бомбе /видео/

Уместо што су тога дана пребројавали своје мртве, тражили остатке личне имовине у разрушеним објектима, бежали у скровишта, бринули о будућности, грађани Србије, али и целе Југославије, требало је да дочекају последњег учесника државног првенства.

Тих дана, у првом колу државног првенства требало је да се одигра и вечити дерби, највећи тадашњи између Југославије и БСК, екипa које су стекле култни статус, али су после Другог светског рата престале да постоје.

Распоред утакмица указује и на то да је требало да се састану још и трећи тим из српске лиге са Грађанским, четврти са Конкордијом, те Хајдук и Љубљана.

Због прекида су Грађански и Конкордија заказали своју пријатељску утакмицу, али ни она није одржана.  

​Сигуран учесник у те две недодељене позиције била је Војводина, док је за упражњену позицију требало да се боре већ поменути ривали – Јединство и Бата.

Јаковљевић наводи да је екипа Бате била велики фаворит, тај клуб је, према његовим речима, поседовао и клупски авион за превоз фудбалера, али нажалост никада није успео да се одмери са најбољим југословенским екипама. 

Зашто тако?

Фудбал је у Краљевини Југославији, уз то државно такмичење које никада није одиграно, био подељен на регионална такмичења, односно на три лиге, према подручјима три конститутивна народа Краљевине.

Поред хрватског такмичења и словеначке лиге, постојала је и Српска лига од десет клубова.

За разлику од Срба, Хрвати и Словенци су своје лиге завршили раније, Хрвати 19. марта 1941. године, а Словенци још у децембру 1940.

Шта се дешавало у Србији?

Српски фудбал су у тим годинама „држали“ Југославија и БСК, али српска лига није била завршена јер је требало да се одигра дуел Јединства и екипе Бата, после кога би могао бити проглашен првак.

То се није догодило, уместо у копачке фудбалери су ушли у војничке чизме, бар они који су имали среће да не буду заробљени, попут Ђорђа Вујадиновића, стрелца једног од два гола у утакмици Југославије и Немачке годину дана раније.

​Заробљен је био и легендарни Благоје Моша Марјановић, тада играч Чукаричког, а све оно што се у фудбалу требало догодити 6. априла 1941. године – није се догодило. Али, фудбал се и даље играо.

„Српски фудбал се играо и током Другог светског рата, појавили су се клубови који и нису постојали раније, а најгледанији дерби Југославије и БСК одигран је је 1943. године  када је на стадиону БСК било око 15.000 људи, а улазница је била скупља од многих животних намирница“, навео је Јаковљевић.

Исход свега је познат, клубови носиоци, осим Војводине, нису више постојали, а примат су преузели Црвена звезда и Партизан, основани од стране комунистичког режима 1945. године.   

Како је изгледао 6. април 1941. године погледајте у документарном филму Спутњика:

► Центар Београда је постао „ратна зона“ – због навијача /видео/

► „Нико тада није знао за Хрватску, Туђман је био у праву“ /видео/