Зоран Миливојевић, дипломата у пензији, тако коментарише за Спутњик спекулације албанских медија да се припрема париски сусрет Београда и Приштине за јесен.
Дакле, како каже Миливојевић, косовски проблем би у случају укључивања Москве и Вашингтона био враћен на глобални план и на платформу међународног права и Резолуције 12 44, јер учешће Русије само то може да значи.
„Уједно, то би била потврда да је сазрело уверење да ово питање не може да се реши без Русије. Притом, не ради се ни о каквом лобирању Русије да се било шта врати под окриље УН-а, јер једноставно Русија је ту. Другим речима, чињеница је и сада да се ово питање може решити само на нивоу СБ УН,“ наглашава наш саговорник.
Укључивање Русије у дијалог - повратак косовског питања у УН
Укључивање Русије би значило и промену код западних центра, односно, то би био сигнал да су схватили да се питање Косова и Метохије не може решити преко колена.
„Прошло је много времена и државност Косова није се потврдила, а преговори којима посредује ЕУ нису дали резултат и нису били успешни. Једино реално је да, ако желе ово питање да реше, дођу на ниво где је то једино могуће, а то је уз учешће Русије и уважавање позиције Србије ,“ објашњава наш саговорник.
Миливојевић је сагласан да би овакав обрт био велико изненађење, али не мисли да је поменути термин преурањен, штавише, верује да је до тога требало и раније да дође с обзиром да 20 година нема помака по овом питању. Миливојевић у овој причи истиче и улогу Француске.
Улога Француске и одсуство Немачке
Наш саговорник каже да није необично што се председник француске Макрон појављује као особа која учествује у овоме, а не Немачка и Ангела Меркел, јер он има амбиције да Француску врати на глобалну сцену посебно пошто је Велика Британија изашла из ЕУ, а чекају га и избори.
„Француска не жели да буде у сенци Немачке и није искључено да се Париз појави и као неки фактор у посредовању али на оним основама које су реалне, што би довело до неког решења уз учешће глобалних играча на челу са Русијом,“ објашњава Миливојевић.
На питање, зашто нема Немачке на евентуалном париском сусрету, саговорник Спутњика објашњава:
„За коначно решење Немачка није ни потребна, већ СБ УН. Немачка може да учествује са позиције ЕУ али ако се тражи решење на основу Резолуције 12 44 СБ онда су ту релевантне сталне чланице. С друге стране, Немачка има тврд став и не нуди компромис, а ако се жели доћи до компромиса, став Србије мора да буде уважен. Према томе ту нема оних који не прихватају реал-политику.“
Разликовати преговоре од имплементације договора
Политиколог Драгомир Анђелковић каже да треба разликовати преговоре од имплементације потенцијалног договора.
„Преговори могу да буду под покровитељством ЕУ али имплементација је немогућа без Уједињених нација. Значи, како код било, Русија и кад није присутна на преговорима, она доноси одлуку на самом крају, јер без њене сагласности нема ни имплементације било каквог договора,“ напомиње Анђелковић.
Наш саговорник сматра да, уколико би се Русија заиста укључила у преговоре то би било и функционалније, јер је добро да онај од кога зависи исход буде део и самог процеса.
„За Србију је то такође добро јер бисмо имали бољи третман, пошто Русија има фер однос са нама. С тога мислим да је за нас то добро решење, а сасвим је друго питање да ли је Запад стварно спреман на тако нешто јер до сада он нису били спремни да се дође до било каквог решења. Све што су чинили било је у функцији саботирања процеса преговора пуштајући Албанце да се понашају неконструктивно,“ примећује Анђелковић.
С друге стране, ако Запад заиста покаже спремност да укључи и Русију, то би значило да су стварно одлучили да дођу до неког решења. То, додаје наш саговорник, не би морало да значи и крај преговора које води ЕУ јер би она могла да настави да води преговоре док би се Русија и Америка додатно укључиле.
Подсећања ради, незваничну вест о оваквом формату сусрета у Паризу објавио је портал Албанијан пост, напомињући да би ово био други сусрет тзв премијера Косова Аљбина Куртија и српског председника Александра Вучића после берлинских разговора. Како портал наводи, очекује се да главне теме у Паризу буду формирање Заједнице српских општина и откривање масовних гробница где су сахрањени Албанци.
