Георгиев указује да случајеви америчке и пољске агресије против „Северног тока 2“ полако доводе до ерозије европског јединства и трансатлантског јединства. У интервјуу за Спутњик Георгиев је изнео и своје виђење ситуације у Бугарској после парламентарних избора.
Партија ГЕРБ Бојка Борисова је на првом месту по броју гласова, а друга је нова опозициона партија „Има такав народ“. Странка Борисова, заправо, нема с ким да се удружи. Стручњаци не искључују сценарио ванредних избора.
— Очекујемо да ће у будућем парламенту бити шест политичких снага, од којих четири уопште не желе да буду на власти заједно са странком ГЕРБ, напротив, оне се томе супротстављају на сваки могући начин. За формирање владе је потребна коалиција од више од две странке. Вероватно нас очекује следеће: неуспешни покушај актуелног премијера Бојка Борисова да формира владу, ако уопште може да добије мандат за ово од председника Румена Радева, јер је вероватноћа да ову владу Народна скупштина неће прихватити врло висока.
Друга опција, којој је наклоњена већина политичких посматрача и која је и најлогичнија је следећа: друга политичка сила и велико изненађење на овим изборима је странка „Има такав народ“ Славија Трифонова која ће добити мандат за формирање владе. Овде се појављују разне претпоставке о томе ко ће од осталих учесника подржати такав кабинет. „Има такав народ“ не жели да формира коалицији са Бугарском социјалистичком партијом, која је трећа по броју гласова, али то не значи да БСП неће подржати владу на чијем је челу „Има такав народ“. Тада ће влада добити подршку две друге политичке силе: „Демократске Бугарске“ и „Бугарска, устај!“. Таква влада може функционисати неко време.
Постоји, наравно, и трећа опција: чланови садашњег парламента, чак и ако их уједињује жеља за укидањем система управљања ГЕРБ-а, и даље имају противречности између себе. Ако не успеју да формирају кабинет, имаћемо поново парламентарне изборе до краја године.
Премијер Борисов је предложио формирање експертске владе. Да ли мислите да је ова опција могућа?
— Ова опција одговара само господину Борисову. Он би хтео да се формира експертска влада у којој би сам Борисов учествовао и која би управљала Бугарском до краја године, како би се господин Борисов спасио од владе коју ће именовати председник Румен Радев или у којој ће председник бар бити укључен (опција са службеном владом, коју именује председник ако Кабинет министара поднесе оставку; овај сценарио је већ коришћен у Бугарској 2017. године).
Једина могућа комбинација подршке таквом кабинету је ГЕРБ плус ДПС плус БПС, што би, међутим, значило моменталну политичку смрт социјалиста, који су већ неколико пута категорички одбацили могућност подршке влади коју води ГЕРБ.
Али могућа је друга врста експертске владе уз учешће „новајлија“ у парламенту — „Има такав народ“, „Демократска Бугарска“ или „Бугарска, устај“. Таква експертска влада може водити политику која се од ње очекује. Пре свега, то је укидање система управљања који је Бојко Борисов створио у протеклих десет година.
Како ће се градити односи између Бугарске и Северне Македоније под новом владом? ВМРО-БНД Красимира Каракачанова не улази у парламент, а ова партија је главна присталица идеје да Софија треба да буде у стању да брани своје интересе и спречава Скопље да се придружи ЕУ, ако не поштује услове Бугарске.
— По мом мишљењу, односи између Бугарске и Републике Северне Македоније се вероватно неће променити из два разлога. Прво, у односима између две земље углавном је ВМРО та која иритира. Однос Бугара према Македонији се ипак не одређује политиком ВМРО.
Став Бугарске о приступању Северне Македоније ЕУ подржава велики део бугарског друштва. Да Македонију приме у ЕУ без икаквих услова са бугарске стране пристају само две странке: „Демократска Бугарска“ и ДПС чији су мотиви различити. Све остале политичке снаге се придржавају тезе да Македонија, да би се придружила ЕУ и да нам не би стварала проблеме тамо, треба да призна нашу заједничку прошлост до 1945. године. А после 1945. године они се могу изјашњавати како год хоће: као Македонци, као наследници древних Македонаца, итд. У сваком случају, лопта је у пољу Македонаца.
Покушаји да се Бугарској споља наметне потреба да прихвати македонски положај у бугарском друштву, благо речено, неће бити добро прихваћени. То може само да нашкоди односу Бугара према Уједињеној Европи.
У свом чланку „Противника НАТО има све више“ скренули сте пажњу да се Алијанса све више меша у питања која нису у њеној надлежности, попут климатских, која су за многе земље нераскидиво повезана са енергетским питањима. Да ли је ситуација око „Северног тока 2“, „Турског тока“ или нуклеарке „Белене“ пример мешања НАТО-а? Шта се може супротставити овом притиску?
— Овај чланак сам написао јер сам обратио пажњу на једну тачку у извештају генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга о стању пакта за 2020. годину, где међу противницима НАТО-а наводи Русију, Кину, сајбер претње и на последњем месту климатске промене. Идеја војне организације која се бори против климатских промена изгледа необично. Док је претходних деценија војска углавном пружала помоћ у катастрофама повезаним са климатским променама, онда су се последњих година у унутрашњим документима Алијансе појавиле изјаве на тему да ли би НАТО требало да интервенише у енергетским питањима везаним за климу.
Наравно, не постоји директна веза између НАТО-а и нуклеарке „Белене“ и „Северног тока 2“, али мислим да се тамо на неком нивоу питају зашто државе НАТО-а (организације у којој доминирају Сједињене Државе) дозвољавају себи да развијају заједничке пројекте са противником НАТО-а — Русијом, и то у веома осетљивим областима као што је енергетика, штетећи тиме интересима Вашингтона. Ово ми изгледа опасно, јер ако војска почне да планира, одобрава и контролише типичне цивилне процесе, то ће се лоше завршити.
Чини ми се да овде постоји аналогија са ситуацијом у ЕУ, када су покушаји централизације борбе против коронавируса довели до проблема, а један број земаља је прешао на директне преговоре са Русијом и Кином. То је довело до тензија у ЕУ, јер је причинило штету целокупној политици Уније. Мислим да се исто може догодити ако НАТО одлучи да дисциплинује своје чланове у цивилним областима попут енергетике — то ће довести до тензија у самој организацији.
Наравно, ово је претпоставка. Међутим, случајеви америчке и пољске агресије против „Северног тока 2“ полако доводе до ерозије европског јединства и трансатлантског јединства. Ако се тако нешто догоди на нивоу НАТО-а, не видим разлог зашто не бисмо видели исти ефекат.
Крајем марта, НАТО је саопштио да су бугарски ловци учествовали у операцији Алијансе за пресретање руских борбених авиона. Један од читалаца „Дневника“ се тада нашалио: „дочекали су совјетски ловци да их јуре совјетски ловци“. Да ли ће се одбрамбена политика Бугарске променити под новом владом и како ће се градити односи са Москвом?
— Одбрамбена политика се дефинитивно неће променити. И претходне владе у Бугарској су ишле путем НАТО-а. Ми немамо самовољу коју, на пример, Мађарска — земља мање-више истог калибра као Бугарска, може себи да приушти. Што се тиче односа између Софије и Москве, биће неопходно сагледати састав новог кабинета, али био бих веома изненађен ако би се политика следеће владе некако разликовала од тренутне. Ипак, Софија свих ових година после 2014. године, након почетка сукоба у Украјини који је послужио као почетак својеврсног „Хладног рата“, следи све „директиве“ Европске уније, учтиво поздравља НАТО, али не пада у екстремну русофобију као Пољска и земље Прибалтика, а некада и Румунија.
Наша русофобија је унесена, код нас она није настала сама. Из тог разлога не очекује пооштравања у односу са Русијом, макар не вербалног типа. Руске дипломате смо протерали (вероватно ћемо ускоро постати прваци у овоме), али истовремено Бугарска гради свој део „Турског тока“.
Оваква политика, у којој покушавамо да маневришемо без показивања било каквих проруских склоности, наставиће се.
Према подацима Our World in Data, Бугарска је на последњем месту у ЕУ по вакцинацији на 100 становника. Истовремено, премијер Борисов је одбио понуду за куповину вакцина које Европска агенција за лекове није одобрила, укључујући кинеску и руску вакцину. Неке земље ЕУ су ипак купиле вакцине које регулатор није одобрио. Како оцењујете поступке таквих земаља и поступке Бугарске?
— Један од разлога за низак рејтинг последње владе био је њен неуспех у борби против вируса корона. Али премијер тврди сасвим супротно, да се са тим врло добро изборио. Ово неистинита изјава је, између осталог, била и један од разлога за низак резултат партије ГЕРБ. Ово је њен најслабији резултат у читавој историји учешћа на изборима. Србија која није чланица ЕУ је далеко испред нас: 5 одсто вакцинисаних у нашој земљи, а више од 20 одсто код наших суседа.
Владе у Бугарској толико чврсто прате бриселску линију политике, да не желе да одступају од ње, чак ни када су у питању тако критична питања као што је здравље и живот људи. Бићу пријатно изненађен ако следећи кабинет (надам се не са ГЕРБ-ом на челу) покаже храброст и крене са куповином, као што је то учињено у Мађарској, Словачкој, као што се то може догодити у Аустрији. Бићу веома изненађен.
Прочитајте још:
- Бајден се предао: Оптужба из Пољске за „пораз Варшаве“ у бици против „Северног тока 2“
- Холандски посланик у ЕП: Берлин да заузме оштрији став - руског медведа треба некад и угристи
- Руски дипломата позвао Бугаре: Прекините ову шпијунску представу
