Левичарска еколошка партија Народно заједништво (Inuit Ataqatigiit, ИА) освојила је највећи број гласова, 37 одсто и имаће 12 од 31 места у гренландској скупштини.
Ова партија залаже се за мораторијум на отварање рудника Кванефјелд, који се сматра највећим депозитом уранијума на свету. Тај пројекат води компанија „Гренланд минералс“, која је регистрована у Аустралији, а власници су јој из Кине. Отварање рудника уранијума могао би Гренланду да омогући улазак на светско тржиште ретких метала, економску самодовољност која је услов за потпуну независност од Данске, па и известан геополитички утицај.
Међутим, победа партије која се противи отварању овог рудника, довела је у питање те планове, објавио је Дански радио.
ИА је на изборима иза себе оставила до сада владајућу социјалдемократску партију Сиумут, која је освојила 30 одсто гласова и 10 места у парламенту, а била је заговорник отварања рудника уранијума.
Уколико ИА направи коалицију са партијом Налерак, која се такође противи пројекту рудника, имаће већину са 16 гласова у парламенту.
Управо је отварање рудника уранијума било једно од најважнијих изборних питања, а у току је и јавна расправа на Гренланду о том пројекту.
Налазиште Кванефјелд на југу Гренланда, сматра се једним од најбогатијих депозита уранијума, али и 17 ретких метала који се користе у модерној индустрији, од производње мобилних телефона, електричних аутомобила, до индустрије оружја.
Противници отварања рудника тврде да би он донео огромне еколошке ризике за Гренланд, који има око 56.000 становника и део је Данске, укључујући чак и радиоактивни отпад.
Победничка партија заговара и потписивање Париског климатског протокола, а управо се отварање рудника уранијума сматра главним разлогом зашто то није учињено до сада.
Иако ИА, као и друге гренландске партије, укључујући и Сиумут, заговара могућу независност Гренланда од Данске, коме се не противи ни Копенхаген, и она би могла да буде доведена у питање. Да би Гренланд био независна држава, потребна му је јака економија и економска независност, што би му отварање рудника омогућило. Међутим, ако планови за рудник буду стопирани, упитно је да ли би гренландска економија могла да издржи независност.
Данска тренутно Гренланду даје 600 милиона долара годишње, што је две трећине буџета ове аутономне територије и око четвртине укупног БДП-а.
Гренландски политичари истакли су неопходност да се економија највећег светског острва развија и разгранава, будући да тренутно, осим од данских дознака, зависи готово искључиво од рибарства и туризма. Претходна истраживања јавног мнења показала су да је јасна већина за независност Гренланда од Данске, али јој се противи ако би то утицало на животни стандард.
Прочитајте још:
- Гренланд се топи, ниво океана може порасти до погубних размера – 2050. преломна за спас
- Америка сипа милионе у Гренланд: Сузбити активност Русије и Кине на Арктику
- Трамп жели да купи Гренланд
