По његовим речима, циљ овог истраживања је да се утврди подводни басен пијаће воде и могућност њене употребе на Криму.
„Ако се на дну Азовског мора пронађе пијаћа вода, једно од решења може бити њено усмеравање у Севернокримски канал, чији значајни део је пуст из познатих разлога“, рекао је званичник.
Осим тога, додао је он, паралелно се траже подземне воде у Симферопољском и Бахчисарајском региону.
Како је саопштио председник Кримске академије наука Виктор Тарасенко, испод Азовског мора се налазе зоне старих токова река Дон и Кубањ, због чега би се тамо могле наћи значајне залихе пијаће воде.
Проблем са водоснабдевањем
Раније је Украјина покривала до 85 одсто потреба полуострва за свежом водом преко Севернокримског канала који води од Дњепра, али је након поновног уједињења Крима са Русијом потпуно прекинула снабдевање. Питање је решавано црпљењем воде из подземних извора и природних резервоара, који су током протекле године постали плитки због ретких падавина.
Симферопољ и 39 оближњих насеља од краја августа прошле године пребачени су на шеме испорука водом: у основи – шест сати дневно. Одмаралиште Јалта са 31. суседним насељем живи у истом режиму од средине децембра (а уколико воде има у додатним изворима, водопадима и рекама, онда је становништво добија без престанка).
Прочитајте још:
