„Хркљуш“, снег у априлу и „Ђурђевдан“ за историју /фото, видео/

Ледено је било у новинарској ложи, у коју „игла није могла да падне“, што потврђује интересовање медија за дерби као светковину српског фудбала.

​Да ли због лудачких серија побеђених утакмица, Партизанових 19, Звездиних 18, вечити ривали су крајње опрезно ушли у 164. вечити дерби, а у центру пажње у првом полувремену био је судија Новак Симовић. Друштво су му правили и тренери Дејан Станковић и Александар Станојевић.

Игра је у тим тренуцима више подсећала на чувени Карајлићев „хркљуш“ из Надреалиста, него на фудбал.

Интересантно је да су прве чарке виђене ван терена јер су већ у 11. минуту севнуле варнице на релацији Станковић - Станојевић због Родићевог грубог старта на средини над Асаном.

Очигледно је и тренере оба тима пуцао адреналин и нису могли да обуздају емоције, што је донекле и разумљиво.

Јер, Станојевић је с Партизаном јурио нестварну 20. победу у низу и желео је да приђе љутом ривалу на прихватљивих минус шест како би шампионска трка поново била отворена, док је Станковић у четвртом дербију као тренер нишанио прву победу која би аутоматски значила и нову титулу због плус 12.

Првих 45 минута обележила је гомила неповезаних пасова, пре свега у редовима троструког узастопног шампиона Србије, који су се ослобађали лопте, према речима Станковића, као да је „врућа“.

Журили су из прве да је се ослободе и упорно грешили у тој изведби, док је с друге стране Партизан деловао организованије.

У свом том жару борбе и бујици емоција, Станковић је константно био видно незадовољан, дрзнуо се да напусти рестриктивни простор и уђе на терен, а за то га је судија из Ловћенца Симовић „наградио“ жутим картоном у 37. минуту.

Искусно је то обавио Станковић, желео је да раздрма, да „пробуди“ екипу, тргне је из летаргије у коју је упала на старту меча. 

Када је „хркљуш“, пардон фудбал у питању у првом полувремену, једино вредно помена је пречка Филипа Холендера, фудбалера Партизана у 41. минуту.

Фудбалски је све одрадио репрезентативац Мађарске, рођен у Крагујевцу, али се оквир гола испречио лопти на путу ка мрежи.

С обзиром на то да је Звезда била домаћин, евидентно је било да 90 одсто новинарске ложе навија за црвено-беле, док се они који су наклоњени црно-белима практично нису ни чули. Једноставно, иако новинарска професија захтева објективност, тешко је одолети том налету адреналина када ваш тим има зицер или постигне гол. Част изузецима...

Навијача није било и атмосфера на највећем српском стадиону била је сабласна, али није изостала бакљада када је у 54. минуту Мирко Иванић главом, после савршено изведеног корнера, Гелора Канге матирао Стојковића.

​„Експлодирао“ је кров празног севера, из којег је куљао црвени дим и пренео се на део терена подно северне трибине највећег српског стадиона. 

Тај гол значио је само једно – Црвена звезда је на плус 12 и историјска титула, четврта у низу, је на дохват руке!

Бесан као рис био је Александар Станојевић због појединих недосуђених фаулова Новака Симовића за његов тим. Арбитар из Ловћенца је прогледао кроз прсте и дефанзивном везисти Звезде Секуу Саногу због појединих прекршаја, који су били чисти ко суза за жути картон, али из неког разлога се није латио за џеп.

​Врхунац незадовољства код Станојевића виђен је у 73. минуту, када је као и његов колега Станковић, оправдано „пожутео“.

Смиривао је комплетан стручни штаб Партизана свог тренера, али је то било немогуће.

Мало је недостајало да га искључи арбитар из Ловћенца, који је често био у центру пажње. У првом плану се нашао и после сукоба играча, када је ухватио под „крагну“ фудбалера Партизана Сејдубу Суму и одвојио га од разјарених фудбалера Црвене звезде.

Добацивало је оних 90 одсто звездаша из новинарске ложе: „Искључи га, искључи га“, али Ловћенац у центру пажње, није „насео“ , остао је хладан ко шприцер и све се завршило на јавној опомени Станојевића.

Ни пет минута продуженог времена није донело ништа спектакуларно и вредно помена, осим оне једне Сумине шансе и ударца који је зауставио Милан Борјан, показавши због чега је капитен српског шампиона.

​Звезда је најбоље сачувала за крај и нико није желео да скрива емоције. Станковић је радостан као дечак, као када је на Маракани скупљао лопте, касније као играч давао антологијске голове, утрчао је на терен да прослави са својим момцима, а са разгласа је загрмео Чолин хит „Чија је оно звијезда“.

Нове-старе шампионе у чувени тунел испратио „Ђурђевдан“ од Бијелог дугмета.

Снег, сунце, „хркљуш“ и „Ђурђевдан“ за историју и готово сигурно четврту Звездину титулу у низу, сума сумарум 164. вечитог дербија.

► Станојевић честитао Звезди титулу коју још није освојила

► Станковић једва спречио сузе: Са овим момцима идем било где /видео/

► Звезда прекинула Партизанову серију и дошла на корак до титуле!